Аутор: Tijana Ilić

Izvršna direktorka „Građanskih inicijativa“ Maja Stojanović gostovala je na CNN gde je u intervjuu kod Kristijan Amanpur govorila o studentskim protestima u Srbiji, trenutnoj političkoj situaciji i ulozi civilnog društva.

„Ovo je najveći protest ikada. Svedoci smo sada ljudi na ulicama u više od 300-400 mesta u Srbiji. To zapravo znači da u svakom gradu, u svakom malom selu, u svakoj opštini ljudi ustaju da se bore protiv korupcije i za vladavinu prava.

Ono što je zapravo drugačije u odnosu na dosadašnje proteste, jeste to što ove proteste predvode mladi ljudi. To u Srbiji nikada nismo imali. Mislim da se u celom svetu retko viđa da mladi ljudi sa fakulteta, srednjoškolci, čak i osnovci zapravo izlaze na ulice i traže odgovornost od vlasti“, rekla je Stojanović.

Govoreći o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je živote izgubilo 15 ljudi, Stojanović je kazala da je to bio „jak okidač“, ali i podsetila da je tu istu železničku stanicu vlast otvorila par meseci pre tragedije „kao najveću i najvažniju najlepšu železničku stanicu“. „Dakle, u suštini, ljudi su automatski povezivali korupciju i ono što se desilo tokom renoviranja železničke stanice sa pogobijom ljudi. Glavni slogan protesta, zapravo, od početka je bio korupcija ubija“, rekla je ona.

Dakle, to je bilo potpuno drugačije od različitih protesta koje smo imali zbog nameštenih izbora ili protesta za zaštitu životne sredine ili bilo kog drugog protesta. Vodili su ga omladinci. Oni koriste potpuno drugačiju metodologiju.

Na pitanje šta sadašnja situacija govori o vlasti i da li predsednik Srbije Vučić i vlada pokušavaju da uguše proteste, Stojanović je kazala da više od decenije mi imamo „zarobljenu državu“:

„Nismo imali podelu vlasti. To je potpuna kontrola medija, puna kontrola pravosuđa. Dakle, u suštini, u ovom trenutku imamo vladu koja pokušava da ostane na vlasti, nadovezujući se na ove nedemokratske procese i nedemokratski način upravljanja godinama. Dakle, u ovom trenutku imamo ogroman udar na civilno društvo. Imamo veliki udar na demonstrante. Imamo tužilaštvo koje podiže optužnice protiv civilnog društva samo zato što  su Donald Tramp i Elon Mask rekli da je USAID korumpirana i kriminalna organizacija. Dakle, u suštini, suočavamo se, u ovom trenutku, sa ogromnim pritiskom prema građanima. Imali smo, kao Građanske inicijative, više od 2.000 slučajeva pritisaka na studente, pritisaka na građane, ali i hapšenja mladih. I trenutno imamo mlade ljude u zatvoru. Mojoj porodici i meni je predsednik direktno pretio. To se dešava nekoliko puta nedeljno na nacionalnim stanicama, tako da u suštini sve nacionalne stanice i javni servisi održavaju ovu poruku da smo mi strani agenti, da smo mi ti koji organizujemo „Obojenu revoluciju“ i da nas podržavaju vlade spolja. Ali tu nema logike jer najveći novac koji je USAID dao je zapravo dao Vladi Srbije, a civilno društvo i nevladine grupe dobijaju pet do sedam odsto tog novca.“

Donald Tramp mlađi je bio u Srbiji. Svuda su njegove fotografije sa predsednikom Vučićem. Znamo da Trampovi i zet Džared Kušner tamo imaju poslove. Žele da grade veliki hotel u Beogradu. Šta mislite šta predsednik Vučić dobija od tog povezivanja sa Trampovima? Kako to sada koristi u svoju korist u Beogradu, u Srbiji? 

„Pa, on koristi sve što može. Iskoristio je Erdoganov način vladanja, iskoristio je Orbana, a sada je veoma srećan što tako velika i važna zemlja zapravo šalje iste poruke. Dakle, ovo je zapravo poruka građanima Srbije. Kada Trampov sin dođe ovde, to je poruka da je porodica važna, da vladama upravlja porodica. Dakle, to je poziv i podrška nepotizmu.

To je poziv i podrška korupciji. I veoma je teško. Možete zamisliti koliko nam je teže da se borimo iznutra sa ovakvim porukama koje se šalju od  sila koje su nekada bile demokratske. I dalje se nadamo, reći ću to, da u SAD postoji mnogo potencijala da ostanu demokratske.Ali u ovom trenutku ono što dolazi je poruka iz SAD, ljudi povezanih sa SAD, ne samo Trampov sin, već je i Đulijani nedavno bio, i šlaju poruku koja je opasna za demokratiju u Srbiji ali i za regionalnu stabilnost i imajte na umu da smo još uvek postkonfliktni region.“

Ceo intervju pogledajte u video prilogu:

Sa velikom tugom primili smo vest da je prošle noći, posle duge i teške bolesti, preminula Nadežda Gaće, novinarka, osnivačica i glavna urednica nedeljnika Novi magazin, kao i osnivačica i članica Skupštine Građanskih inicijativa.

Porodici i najbližima izražavamo najdublje saučešće u ovim teškim trenucima.

Nadežda Gaće rođena je 1950. godine u Inđiji. Klasičnu gimnaziju završila je u Splitu, a studije jugoslovenske književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Novinarstvom se bavila od 1974. godine, a radni vek je započela u Radio televiziji Beograd gde je napredovala do urednice i komentatorke.

Posle čuvene Osme sednice CK SKS-a 1987. godine, Nadežda Gaće je suspendovana sa mesta urednika-komentatora u RTB, posle čega je dala otkaz i novinarsku karijeru nastavila u Jutelu i ljubljanskom Delu.

Nakon gašenja Jutela i raspada SFRJ radila je u Borbi, Našoj Borbi i Danasu, a 2011. osnovala je izdavačko preduzeće Agenda 2020 i nedeljnik Novi magazin i istoimeni portal.

U dva mandata od 2006. do 2010. bila je predsednica Nezavinskog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Osim što je ostavila neizbrisiv trag na medijskog sceni, Nadežda Gaće je autorka više zapaženih knjiga, kao neumorna borkinja za ljudska prava među osnivačima je više uglednih nevladinih organizacija.

Vreme i mesto sahrane biće saopšteno naknadno.

Organizacije civilnog društva Beogradski centar za ljudska prava, Građanske incijative, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Incijativa A11, FemPlatz i CRTA saopštavaju da su do ponedeljka 17. marta 2025. godine do 12 časova primile više od 3.000 svedočenja građana i građanki Srbije u vezi sa dešavanjem 15. marta 2025. godine u centru Beograda, na prostoru od Trga Slavija do Terazija i u okolinim ulicama, tokom 15 minuta tišine koja je počela u 19 časova.

Takođe, saopštavamo i da su predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava danas razgovarali sa pripadnicima UKP MUP-a Srbije koji su nas obavestili da postupaju po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u predmetu broj KTR 3383/25. U razgovoru sa pripadnicima UKP smo ukazali da nam se od subote uveče neprestano javlja veliki broj građana koji nam opisuju sam događaj, prijavljuju zdravstvene tegobe i telesne povrede, kao i da smo građane savetovali da idu kod lekara ukoliko imaju bilo kakve zdravstene probleme ili simptome oštećenja s obzirom da je nepoznato koje je sredstvo korišćeno i kakve posledice može imati po zdravlje ljudi. Na kraju, u razgovoru sa UKP ukazali smo i da smatramo da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu treba da javno pozove građanke i građane koji žele da doprinesu utvrđivanju istine o tome šta se desilo i koje je sredstvo upotrebljeno tokom 15-minutne tišine da se obrate tom tužilaštvu i da – ukoliko žele – dostave video snimke događaja, svoja svedočenja i medicinsku dokumentaciju kojom su dokumentovane povrede – kako od stampeda, tako i od dejstva nepozantog uređaja ili tehnologije. Pripadnici UKP-a su nam u razgovoru ukazali da im je nadležni tužilac naveo da su im za dalje postupanje u ovom slučaju neophodna svedočenja žrtava.

Organizacije civilnog društva se zahvaljuju građanima i građankama Srbije na ukazanom poverenju i spremnosti da sa nama podele svoja iskustva i svedočenja o dešavanju koje je iznenada prekinulo obeležavanje 15 minuta tišine za nastradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu i izazvalo visoko uznemirenje. Napominjemo da u razgovoru sa policijom, u cilju zaštite privatnosti i sprečavanja curenja informacija, nije otkriven niti prosleđen nijedan podatak građana, imajući u vidu da su nam se javili i oni  koji su želeli da ostanu anonimni ili su bili voljni da nam ispričaju šta se desilo, ali ne i da se njihovi lični podaci dele. Za potrebe postupanja u ovom predmetu, neophodno je da nadležno tužilaštvo bez odlaganja pozove građane da dostave informacije od značaja za utvrđivanje činjenica šta se tačno dogodilo, garantujući im zaštitu i poverljivost. Kao i do sada u svom radu, organizacije civilnog društva nastaviće da poštuju, štite i brane ljudska prava i neće izneveriti ukazano poverenje građana i građanki Srbije.