Uoči današnjeg protesta u Beogradu, svedočimo zabrinjavajućoj eskalaciji represivnih mera usmerenih na obeshrabrivanje građana od učešća u mirnim okupljanjima i izražavanju nezadovoljstva. Od hapšenja građana do zabrane ulaska u Srbiju stranim novinarima – ovi postupci predstavljaju ozbiljno kršenje osnovnih prava i zloupotrebu institucija u političke svrhe.
Juče su uhapšeni politički aktivisti i studenti nakon što su provladini tabloidi tempirano objavili njihove prisluškivane razgovore, pokrećući kampanju targetiranja. Odmah potom, predsednik i državni funkcioneri prejudicirali su krivicu, označivši ih kao teroriste, čime su izvršili politički pritisak na pravosuđe i instrumentalizovali institucije za obračun s neistomišljenicima.
U isto vreme, predsednica Narodne skupštine je istakla navod da Univerzitet u Beogradu ima kontakt sa vojnim sindikatom. Iako nema ničega nelegalnog u komunikaciji različitih aktera u društvu, Više javno tužilaštvo je ekspresno naložilo policiji da istraži „da li je i ko je od pripadnika Univerziteta u Beogradu bio u kontaktu sa Vojnim sindikatom“.
Istovremeno, pojačalo se gušenje slobode medija. Novinarskim ekipama zabranjen je ulazak u Srbiju pod izgovorom „bezbednosnog rizika“, juče je ponovo je priveden novinar KTV, dok je prethodnog dana ispred redakcije N1 organizovan fingirani protest, u pokušaju da se ovaj medij dodatno diskredituje i zastraši.
U poslednjia dva dana beležimo i barikadiranje centra grada dopremanjem ogromnog broja traktora, prijave o angažovanju batinaša u Beogradu, zaustavljanje ljudi na granici prilikom ulaska u zemlju i rasprostranjenu sabotažu prevoza učesnika protesta, uz današnje ukidanje gradskog i prigradskog prevoza u Beogradu. Sve ovo ukazuje na sistemski pokušaj vlasti da uguši svaku vrstu otpora kroz represiju i manipulaciju javnim mnjenjem.
Ovakve akcije deo su šire strategije zastrašivanja, provokacije nasilja i slanje poruke da se svaki pojedinac može naći pod nadzorom, targetiran i uhapšen zbog bilo koje reči izgovorene u bilo kom kontekstu. Institucije su dužne da postupaju u skladu sa zakonom i štite osnovna prava građana, umesto da učestvuju u njihovom kršenju.
Pozivamo policiju i tužilaštvo da ne podležu političkim pritiscima i da tokom današnjeg protesta postupaju profesionalno i nepristrasno, u skladu sa svojim zakonskim obavezama.
Preko 130 evropskih nevladinih organizacija potpisalo je izjavu u kojoj se izražava solidarnost sa narodom Srbije, pozivajući vlasti da prekinu sa eskalirajućom represijom nad antikorupcijskim pokretom.
U saopštenju, koje su inicirale organizacije Evropski građanski forum (European Civic Forum, ECF) i Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (Balkan Civil Society Development Network, BCSDN), te organizacije opisuju protestni pokret kao „inspirativan“, izražavaju solidarnost sa borbom građana Srbije i ističu da je represija nad pokretom deo šireg trenda napada na civilno društvo u Evropi.
Ono dolazi u trenutku kada je globalna organizacija za zaštitu ljudskih prava CIVICUS Monitor dodala Srbiju na svoju najnoviju listu praćenja zbog zabrinutosti zbog kršenja građanskih sloboda.
Protesti, koji su se proširili na najmanje 245 gradova i mesta i izveli desetine hiljada ljudi na ulice, duboko su ukorenjeni u srpskom društvu i uživaju široku podršku sindikata, poljoprivrednika, advokatskih komora, privatnih preduzeća i samoorganizovanih građana.
Organizacije potpisnice takođe kritikuju Evropsku uniju, tvrdeći da je nedelovanje EU doprinelo produbljivanju nepoverenja građana Srbije prema evropskom putu, slabljenju procesa proširenja u celini i diskreditovanju spoljne politike EU.
Sistematski napori da se uguše kritički glasovi
Masovne proteste izazvalo je tragično urušavanje renovirane železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 15 ljudi, a dve osobe su teško povređene. Incident je ogolio sistemsku korupciju i nemar vlasti, zbog čega demonstranti traže sistemske promene i odgovornost za tragediju. Vlada Srbije je na ove legitimne izraze tuge i gneva odgovorila sve većom represijom protiv civilnog društva.
Razmere državnog nasilja i zastrašivanja su duboko alarmantne. Dokumentovano je na desetine napada na demonstrante, uključujući uletanje vozila u masu ljudi i brutalni napad na studentkinju od strane aktivista vladajuće stranke. Oni koji izražavaju podršku pokretu — studenti, profesori, aktivisti i nezavisni glasovi — optuženi su da deluju u ime stranih interesa i suočavaju se s pretnjama, prismotrom, policijskim ispitivanjima i gubitkom posla.
Autoritarne taktike
Postupci Vlade Srbije samo su najnovija eskalacija višegodišnjeg trenda. Više od decenije, političko rukovodstvo zemlje sistematski je udaljava od principa demokratije i obaveza neophodnih za integraciju u EU. Prema oceni CIVICUS Monitora, prostor za delovanje civilnog društva u Srbiji klasifikovan je kao „opstruiran“, što dodatno potvrđuje dugogodišnje prepreke s kojima se suočavaju oni koji se zalažu za demokratizaciju.
Potpisnice pisma upozoravaju da ovi trendovi odražavaju autoritarne taktike, koje su mnoge od njih već prepoznale i iskusile u svojim zemljama.[1]
Evropski građanski forum (ECF) je panevropska mreža od skoro 100 udruženja i nevladinih organizacija u 29 evropskih zemalja. Osnovani 2005. godine od strane naših organizacija članica, već dve decenije radimo na zaštiti građanskog prostora, omogućavanju učešća građana u procesima donošenja odluka i izgradnji građanskog dijaloga za više jednakosti, solidarnosti i demokratije u Evropi.
O Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva
Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN) je regionalna mreža lokalnih organizacija za razvoj civilnog društva (OCD) iz regiona Balkana (Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije i Turske).
„Civilno društvo u Srbiji je pod pritiskom sve vreme od kada traju veliki protesti. Srbija je dodata na listu za praćenje CIVICUS Monitora, zbog toga što vlasti ozbiljno ograničavaju građanski prostor i podstiče nasilje protiv desetina hiljada ljudi koji protestuju protiv korupcije. Od 25. februara i upada policije u prostorije Građanske inicijative, atmosfera je borbena. Napadi vlasti na dnevnom nivou su učestaliji i mislim da je to njihova nervoza jer ne mogu da drže konce u rukama. Pokušavaju da nađu lake mete i obračunaju se sa kritičarima vlasti“, rekla je za N1 Maja Stojanović, direktorka „Građanskih inicijativa“.
„Na nalogu je pisalo da je u pitanju predistražni postupak, ali od tada nismo dobili nikakve informacije. Mi smo poslali pritužbu na ceo taj postupak jer su policajci došli bez naloga, zadržali se mnogo duže nego što je to bilo potrebno… Tako da smo odradili smo sve što smo mogli, jer želimo da utičemo na to da takvo postupanje policije i tužilaštva prestane“, rekla je za N1 Maja Stojanović, direktorka „Građanskih inicijativa„.
Ona je dodala da ona i njena porodica dobijaju pretnje, kao i drugi članovi organizacija civilnog društva.
„Stvar se pogoršala još više kada smo otvorili zaštitni mehanizam ‘Štit’ za studente kojima smo organizovali i ponudili pravnu pomoć. Vlasti je to bilo previše, i tada su počeli napadi na mene i na moju porodicu. Ali bez obzira na to ‘Štit’ je uvek aktivan, imamo advokate, ovih dana ćemo objaviti i poziv za volontere. ‘Štit’ radi svoj posao. Samo juče smo imali 20-tak prosvetara koji su nam se javili zbog plata. Javljaju nam se i ljudi iz drugih javnih institucija koji su pod pritiskom jer su bili na protestima, pa su dobili upozorenja pred otkaz ili trpe mobing zbog toga. Naši advokati će raditi na tim slučajevima i organizovana je aktivna pravna zaštita. Svi ti ljudi koje je ‘Štit’ okupio vode računa i da taj 15. mart dobro prođe“, navela je Stojanović.
Na pitanje da li prijavljuju slučajeve pretnji i da li i ko može da ih zaštiti ako pretnje stiži i od predsednika Srbije Maja Stojanović kaže:
„Pretnje prijavljujemo policiji, smatramo da su oni tu da zaštite i nas i građane i osnovna ljudska prava. Problem je, međutim, u političkoj kontroli policije i tužilaštva i protiv toga je teško se boriti. Ali ako građani stanu svi zajedno protiv ovakve vrste vladavine, vlast ne može da uradi mnogo. U narednim danima očekujemo da će vlast biti još utvrđenija u nameri da ostane nelegalno na vlasti. I ranijih godina smo imali probleme koji su ukazivali da neće doći do demokratske tranzicije vlasti. I kako je to sve vidljivije vlast sve više gubi konce u kontroli raznih struktura i pritisak se povećava“, objašnjava sagovornica N1.
Stojanović podvlači i da je uloga organizacija civilnog društva da veći deo pritiska vlasti preuzme na sebe, kako bi ga studenti što manje trpeli.
Na pitanje da li javna diskreditacija kojom se vlast služi još uvek ima isti efekat kao ranije Stojanović kaže:
„Ne uspeva im javna diskreditacija. Većina građana je uvidela da smo posle njihovih napada dobili podršku akademske javnosti, studenata, građana i mislim da se sada tačno zna ko je na stani ljudiskih prava, a ko ih krši. Druga je stvar koliko će vlast pojedinačno da nas bezbednosno ugrozi, to je drugo pitanje“.
Navodi da reakcije na sva dešavanja u Srbiji stižu i iz inostranstva ali i iz međunarodnih organizacija.
„Prepoznato je da u Srbiji ima kršenja ljudskih prava. Situacija se ne smiruje, studenti se bore uspešno i ovoj vlasti se blži kraj. Predsednik priželjkuje nasilje 15. marta, na to ukazuje i kamp koji je instaliran u Pionirskom parku i najavljivanje dolaska još većeg proja ljudi. Vlastima odgovara da bude što više nasilja kako bi preduzeli vanredne mere i dobili nove mehanizme za delovanje. Ali mislim da to neće da se desi, neće biti nasilja. Mladi su više puta zaobišli sve što on priželjkuje i mislim da će 15. mart biti pokazatelj koliko je ljudi za promenu vlasti, za vladavinu prava, a sam broj ljudi koji će se okupiti može da utiče na situaciju u zemlji“, zaključila je Maja Stojanović, direktorka „Građanske inicijative“.
Građanski prostor se ubrzano urušava u jeku masovnih protesta protiv korupcije koja je dovela do katastrofe na železničkoj stanici
Zabeleženo je na desetine nasilnih napada na demonstrante, pri čemu su neki teže povređeni
Organizacije civilnog društva se suočavaju sa sve većim pritiskom – kampanjama blaćenja, policijskim racijama i istragama na osnovu izmišljenih optužbi
Ovo su zaključci CIVICUS Monitora. čije saopštenje prenosimo u nastavku.
Srbija je dodata na listu za praćenje CIVICUS Monitora jer vlasti ozbiljno ograničavaju građanski prostor i podstiču nasilje protiv desetina hiljada ljudi koji protestuju protiv korupcije.
Ova lista uključuje zemlje u kojima građanski prostor ubrzano opada. U prvom izdanju liste za 2025. godinu Srbija se nalazi u društvu četiri druge zemlje sa narušenim građanskim prostorom, Demokratske Republike Kongo, Italije, Pakistana i Sjedinjenih Američkih Država.
Vlasti su pojačale represiju nad masovnim protestnim pokretom koji je izbio nakon urušavanja nadstrešnice renovirane železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. U nesreći je poginulo 15 ljudi, dok je dvoje teško povređeno. Ogorčenje javnosti usmereno je na korupciju, a protesti su se proširili na stotine gradova i naselja, okupljajući i 100.000 učesnika.
„Brzi pad građanskih sloboda u Srbiji je alarmantan. Od pravnog maltretiranja do otvorenog zastrašivanja, kritički glasovi su pod opsadom“, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u.
„Uprkos ovim pretnjama, građani odbijaju da budu ućutkani. Masovni protesti i široka mobilizacija jasno pokazuju da zahtevi za odgovornošću samo jačaju – ljudi se bore za svoja prava”, istakla je Van Severen.
Kada su protesti počeli, vlasti su odgovorile hapšenjima i prekomernom upotrebom sile. Kasnije se policija povukla, omogućavajući nasilnicima povezanim s vladajućom strankom da napadaju demonstrante. Dana 22. novembra 2024, tokom odavanja pošte nastradalima, napadnuti su studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U napadu je jedan student hospitalizovan, a novinarka povređena, što je izazvalo blokade na državnim univerzitetima do ispunjenja zahteva demonstranata.
Državna represija se pojačala. Zabeleženo je preko 70 napada na demonstrante, uključujući slučajeve u kojima su se vozila zaletala u okupljene, kao i napad pristalica vladajuće stranke naoružanih bejzbol palicama u kome je jedna studentkinja teško povređena, završavajući u bolnici. Premijer je 28. januara 2025. podneo ostavku, a odluka o rekonstrukciji vlade ili raspisivanju vanrednih izbora očekuje se ovog meseca.
„Vlada sve intenzivnije radi na suzbijanju kritičkih glasova. Zvaničnici i provladini tabloidi blate demonstrante i civilno društvo, podstičući na nasilje tako što ih etiketiraju kao ‘državne neprijatelje’. Povećava se broj proizvoljnih hapšenja, slučajeva nezakonitog nadzora i curenja ličnih podataka.“ rekao je Uroš Jovanović, menadžer programa javnih politika u Građanskim inicijativama.
„Ipak, rastući obim antikorupcijskih protesta pokazuje odlučnost građana da se zalažu za promene”, istakao je Jovanović.
Naoružana policija je 25. februara 2025. izvršila raciju u pet organizacija civilnog društva, zadržavajući osoblje i oduzimajući finansijsku dokumentaciju bez sudskog naloga. Vlasti su pokrenule finansijske istrage protiv istaknutih kritičara po izmišljenim optužbama. Amnesty International je dokumentovao nezakonitu upotrebu špijunskog softvera protiv aktivista i novinara.
„Represija civilnog društva u Srbiji odražava regionalni trend. Svedoci smo sistematskih napora da se oslabe nezavisni građanski glasovi širom Zapadnog Balkana. Civilno društvo igra ključnu ulogu u odbrani prava i pozivanju na odgovornost, ali se tretira kao pretnja, a ne kao partner.“ rekla je Anja Bosilkova-Antovska, šefica politike i javnog zagovaranja u Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva (BCSDN).
„Građanski prostor u Srbiji ubrzano se urušava, a hitna međunarodna akcija neophodna je kako bi se sprečilo dalje nazadovanje i zaštitile osnovne slobode.“
———
O rejtingu građanskog prostora Srbije „opstruiran“:
Ova ocena se dodeljuje zemljama u kojima vlasti ozbiljno osporavaju građanski prostor, namećući zakonska i praktična ograničenja na puno uživanje osnovnih prava (kompletan opis ocena dostupan ovde). Ovde možete pogledati Često postavljana pitanja o listi za praćenje.
Ukupno 35 zemalja u svetu ima ovu ocenu (spisak dostupan ovde).
O CIVICUS Monitor listi za praćenje:
Novu listu za praćenje objavio je CIVICUS Monitor, onlajn platforma koja prati najnovija dešavanja u oblasti građanskih sloboda, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, u 198 zemalja i teritorija.
Građanski prostor u zemljama kategorizuje se u pet nivoa: „zatvoren“, „potisnut“, „opstruiran“, „sužen“ i „otvoren“, na osnovu metodologije koja kombinuje više izvora podataka o slobodi udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja. Ocena „opstruiran“ označava srednji nivo ograničenja. Opisuje okruženje u kojem vlasti remete rad organizacija civilnog društva, demonstranti su izloženi prekomernoj sili, a nezavisni mediji i uređivačka sloboda ozbiljno su ograničeni.
Preko dvadeset organizacija sarađuje kako bi obezbedile pouzdane dokaze i podstakle akcije za poboljšanje građanskog prostora na svim kontinentima.
Pročitajte izveštaj People Power Under Attack 2024: link
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 14. februar – 6. mart 2025. godine
Duboka politička kriza u kojoj se Srbija nalazi ogleda se i u brojnim kršenjima osnovnih sloboda zabeleženih u posmatranom periodu.
U Beogradu su 25. februara, pripadnici Uprave kriminalističke policije po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu upali u prostorije pet nevladinih organizacija: Građanske inicijative, CRTA, Trag fondacija, Centar za praktičnu politiku, Krovna organizacija mladih Srbije. Tužilaštvo je naložilo prikupljanje obaveštenja od ovih pro-demokratskih nevladinih organizacija, a sve zbog izjava američkih zvaničnika na račun USAID-a. Upad dolazi u trenutku kada vlast pokušava da aktuelne proteste u Srbiji predstavi kao pokušaj „obojene revolucije“ i nakon višemesečne hajke funkcionera i tabloida na civilno društvo koje glasno ukazuje na sva kršenja ljudskih prava i nepravilnosti u radu organa vlasti.
Osnovno javno tužilaštvo u Loznici podnelo je optužnicu protiv aktiviste udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatka Kokanovića iz Gornjih Nedeljica, u vezi sa blokadom pružnog prelaza od prošle godine, i zatražilo zatvorsku kaznu od 14 meseci. Ova je prva optužnica vezana za ekološke proteste protiv iskopavanja litijuma, a predložena zatvroska kazna ozbiljna je opasnost za sve građane/ke koji su se tokom prethodne godine suočili sa hapšenjima i privođenjima zbog svog aktivizma.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
