Аутор: Tijana Ilić

Podneta krivična prijava za terorizam zbog incidenta 15. marta, sada dostupna baza sa svedočenjima o posledicama zvučnog udara

Beograd, 9. april 2025.

Organizacije civilnog društva – Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Inicijativa A 11, FemPlatz i Crta podnele su Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da su 15. marta 2025. godine izvršila krivično delo terorizma kada su tokom obeležavanja 15 minuta tišine upotrebili neidentifikovano opasno sredstvo kojim je prekinut miran protest u Beogradu.

Organizacije su na današnjoj konferenciji za medije ukazale na aktivnosti koje su preduzele pred domaćim i međunarodnim institucijama, u cilju zaštite ljudskih prava građana i građanki Srbije, ukljućujući i obraćanje Ujedinjenim nacijama koje je rezultiralo pokretanjem specijalnih procedura, kao i podnošenje zahteva za privremenu meru pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Nakon protesta, 4.000 građanki i građana obratilo se našim organizacijama sa svedočenjima o posledicama koje su iskusili – od osećaja panike i straha, do telesnih povreda. Više od 3.000 anonimizovanih svedočenja, sada je dostupno javnosti na platformi zvuk.labs.rs.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM Katarina Golubović, istakla je na konferenciji za medije da se 15. marta dogodio napad na život, telo i slobodu velikog broja građana, zbog čega je Tužilaštvu za organizovani kriminal danas podneta krivična prijava. Dodala je da su organizacije u kontaktu sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, koje vodi sopstvenu predistragu u vezi sa 15. martom.

Prema njenim rečima, masovan odziv građana organizacijama civilnog društva jasno ukazuje na zabrinutost da je neko pokušao da izvede napad na njih i oslikava duboko ukorenjeno nepoverenje građana u institucije sistema.

Budući da je 8. aprila istekao rok u kom je Republika Srbija bila dužna da Evropskom sudu za ljudska prava dostavi komentare na odgovor o navodnoj upotrebi soničnog ili drugog sredstva tokom protesta 15. marta, očekujemo obaveštenje Suda već u toku dana ili sutra, rekao je prisutnim na konferenciji Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

U skladu sa narativom koji se koristi obraćanju javnosti, država je u svom odgovoru Evropskom sudu za ljudska prava negirala upotrebu i posedovanje bilo kakvog soničnog ili sličnog oružja, dodao je Ilić.

Platforma zvuk.labs.rs sadrži svedočenja o zvučnom napadu tokom mirnog okupljanja kojim su građani odavali počast žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kako je objasnio Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije, svedočenja su grupisana prema zonama koje pokrivaju prostor od Palate Albanija do Slavije. Baza sadrži i podatke o analizama zvuka i drugih nadražaja koje su građani opisivali, uz poseban fokus na psihološke efekte – strah, uznemirenost, konfuziju, osećaj ukočenosti i druge posledice koje, kod nekih građana, traju i gotovo mesec dana nakon protesta.

Podsetimo da su eksperti za zvuk iz neprofitne organizacije EarShot analizirali četiri različita snimka sa mesta zvučnog udara i preliminarno utvrdili buku kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon. Bitno je naglasiti i da je profesor socijalne psihologije Kliford Stot sa britanskog Univerziteta Kil, u svom preliminarnom mišljenju, ponašanje ljudi u trenutku incidenta objasnio kao naglu promenu u ponašanju koja nije posledica lažne uzbune, već prisustva „spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu“.

април 9, 2025
Tri slobode pod lupom: 21. mart – 3. april 2025. godine

Beograd, 3. april 2025. godine

Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji
21. mart – 3. april 2025. godine

Profesori/ke i nastavnici/e koji podržavaju studentske blokade nalaze se pod velikim pritiskom od strane vlasti i snose brojne negativne posledice zbog iznošenja svog mišljenja javno. Februarske plate su im drastično smanjene, ali pritiscima tu nije kraj. Sada državni funkcioneri i pro-vladini mediji otvoreno pozivaju na hapšenje beogradskog rektora i svakodnevno targetiraju profesore/ke fakulteta i škola. U jeku tabloidne i funkcionerske kampanje targetiranja, dekanka iz Niša je fizički napadnuta. Na nju je nožem nasrnula straija žena, a podjednako strašna je i činjenica da su visoki funkcioneri/ke vlasti, počev od predsednika države, pokušali da relativiziju ovaj nasilnički čin prema dekanki koju je predsednik lično, svega par dana pre napada, nazvao „kriminalkom“.

Istovremeno, nastavljaju se i napadi na studente/kinje i građane/ke koji protestuju, ali i novinare/ke koji objektivno izveštavaju. Studente u Čačku napala je grupa od oko 20-ak osoba, a studente u Novom Sadu kaiševima je tukla grupa od 10 muškaraca.

Poslednjih nedelja, beleži se i porast broja studenata/kinja i građana/ki koji su privedeni ili pozvani na informativne razgovore. Podneta je i prva krivična prijava protiv grupe studenata jednog fakulteta u blokadi.

Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:

SLUČAJEVI KRŠENJA OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI 21. MART – 3. APRIL 2025. GODINE Download

април 3, 2025
Maja Stojanović i Zoran Stojiljković: Represija vlasti kao odraz nemoći

Izvor: nova.rs

Najpre je država poslala policiju u nekoliko nevladinih organizacija kako bi ispitali nenamensko trošenje novca poreskih obveznika druge zemlje. Zatim je oduzela plate prosvetnim radnicima koji su mesecima u obustavi rada, a onda i univerzitetskim profesorima. Zaprećeno je policajcima i sudijama otkazima ukoliko ne budu štitili državni poredak i zakon. Da li će se sa represivnim merama nastaviti? Zbog čega režim postaje sve rapresivniji prema pobunjenim građanima? Da li zbog straha ili moći? To su neka od pitanja za goste novinara Marka Novičića u emisiji pokreni se na TV Nova – profesora Fakulteta političkih nauka u penziji Zorana Stojiljkovića i izvršnu direktorku Građanskih inicijativa Maju Stojanović.

Stojanović se među prvima našla na udaru vlasti. U prostorije Građanskih inicijativa upali su pripadnici policije i tražili dokumentaciju, te ona otkriva šta se od tada do danas desilo u tom slučaju.

Stojiljković priznaje šta ocenjuje kao glavni motiv represivnih poteza vlasti. U početku vlast je zastrašivala, pretila prosvetnim radnicima, na kraju je i udarila na njihovu egzistenciju, time što su im faktički oduzete plate, te profesor u penziji dodaje zbog čega se represivne mere pojačavaju.

iIzvršna direktorka Građanskih inicijativa komentariše da li svim represivnim merama koje vlast povlači pokazuje da nema kontrolu nad situacijom ili pak želi da pokaže moć represivnog aparata koji poseduje. Profesor analizira da li je u ovoj situaciji vlasti ostala samo represija i dokle sa njom mogu ići.

Gosti „Pokreni se“ komentarišu i da li se represija vlasti može vratiti još većim nezadovoljstvom građana, jer vidimo upravo da su zaposleni u sudskoj grani vlasti bili poprilično tihi sve do momenta dok predsednik Vučić nije zapretio da će biti zamenjeni.

S druge strane, vidimo da se recimo jedan deo prosvetnih radnika baš zbog toga što su ostali bez plata, vraćaju u škole, te Stojiljković priznaje da li se onda može lreći da u jednoj meri represivni potezi vode ka onome što je cilj vlasti.

Plate su oduzete i univerzitetskim profesorima, Vlada je čak izmenila i uredbu koja je određivala koliko sati profesorima ide na naučni rad, a koliko na nastavu, te gost jutarnjeg programa daje svoje mišljenje o tom potezu.

Sve češće rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić je na meti, ministar u ostavci Darko Glišić rekao je da on treba da bude uhapšen, te gosti TV Nova kometarišu zbog čega je upravo on toliki trn u oku vlasti i dodaju da li očekuju da bi pretnje mogle da se obistine.

Često smo u poslednje vreme mogli da čujemo da Srbija ide ka modelu režima kakav je u Rusiji i Belorusiji, Stojanović i Stojiljković priznaju da li se slažu sa tom ocenom.

Nedavno je na TV Prva emitovan film „Vreme terora“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost u kom se učesnici protesta u Srbiji upozoravaju da je i francuski revolucionar Maksimilijan Robespjer stradao od giljotine, „odnosno mača kog se i sam latio“. Kurir, režimski tabloid, objavio je pre par dana nepotpisan tekst koji se završava rečenicama „Manite se maltretiranja građana. Moglo bi da se desi da na neku od narednih blokada mostova građani reaguju drugačije nego do sada. Da oni koji su verovali Jovi Bakiću zaplivaju u reci“.

Gosti „Pokreni se“ priznaju kako shvataju ove poruke i dodaju li je propagandna vlasti otišla ovim korak dalje i zbog čega.

Centar za društvenu stabilnost napravio je i propagandne spotove u kojima se targetiraju novinari N1 i Nove, ti spotovi se danima vrte po televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Šolak je konstantna meta predsednika Vučića. Stojanović i Stojiljković za kraj daju svoj sud zbog čega se u ovoj situaciji povela dodatna hajka protiv novinara koji rade svoj posao.

Celu emisiju pogledajte u video prilogu.

април 2, 2025
Maja Stojanović: Srbija će po prvi put morati zvanično da odgovori o zvučnom oružju – to je prekretnica

Evropski sud za ljudska prava zatražio je da srpske vlasti odgovore na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu 15. marta, a to su u ime građana od suda zatražile organizacije civilnog društva, među kojima i Građanske inicijative. Izvršna direktorka Maja Stojanović za N1 navodi da je to „prekretnica, jer će po prvi put Srbija morati da odgovori na zvanično pitanje“.

„Moraće direktno da kaže da li je bio korišćen zvučni top, kakav je pravni okvir za korišćenje – a iz svih debata znamo da i ne postoji, da su nabavili neke zvučne topove bez pravnog okvira, kao i koji su zaštitni mehanizmi da se oni ne koriste arbitrarno, po nečijoj odluci. To su veoma važna tri pitanja“, kazala je.

Ona je dodala su organizacije tražile da se utvrdi da li Srbija poseduje zvučni top, kao i najbazičniju privremenu meru da se zabrani korišćenje.

Govoreći o izjavi predsednika Aleksandra Vučića iz Brisela, u kojoj je naveo da zvućni top nije upotrebljen, kao i da su spremni da to i dokažu, Maja Stojanović navodi da je to postala retorika u poslednje vreme.

„Ovo dokazivanje da se nešto nije desilo, postala je retorika poslednjih nekoliko meseci. Nemoguće je dokazati da se nešto nije desilo, mogu da istraže šta se u stvari desilo. Ona reakcija Tužilaštva, odnosno izjava da su utvrdili da se nije desilo – ne postoje dokazi da se nešto nije desilo“, dodala je.

Navela je i da nije zadovoljna reakcijom Brisela. „Ja bih volela da se EU mnogo više bavi vrednosnim pitanjima nego birokratskim procedurama pristupanja. I to što nema zajedničke konferencije – jeste poruka“, navela je.

„Poruka da se u sred Brisela ne pozove N1 je čista poruka od strane vlasti koja će lako biti prepoznata u Briselu. Nije isto kad ne pozovete N1 u Briselu i kao kad ne pozovete u Beogradu na neku lokalnu konferenciju“, istakla je.

март 25, 2025
Evropski sud za ljudska prava traži od Republike Srbije da se izjasni u vezi sa navodnom upotrebom soničnog oružja

25. mart 2025.

Evropski sud za ljudska prava zatražio je sinoć od Republike Srbije odgovore na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta 2025. Našoj državi dat je rok da se do 31. marta ove godine izjasni o tome da li su korišćena nedozvoljena sredstva protiv demonstranata, koji je pravni osnov za navodno korišćenje takve vrste oružja i koje su mere zaštite od arbitretne upotrebe takvih sredstava. Rok za dostavljanje odgovora države Srbije je sledeći ponedeljak, 31. mart 2025. godine.

U ime 47 građanki i građana Srbije, a povodom dešavanja kojim je prekinuto 15 minuta odavanja pošte žrtvama tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, Evropskom sudu za ljudska prava obratile su se organizacije civilnog društva: Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, Incijativa za ekonomska i socijalna prava A11 i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM.

U podnesku koji je upućen Sudu u Strazburu za izricanje privremenih mera, organizacije civilnog društva su ukazale na činjenicu da je obeležavanje 15-minutne tišine za stradale u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu nasilno prekinuto upotrebom još uvek nepoznatog i opasnog soničnog ili drugog sličnog sredstva koje je izazvalo telesno povređivanje, veliko uznemirenje, paniku i stampedo okupljenih, kao i da se našim organizacijama javilo preko 4.000 građanki i građana Srbije koji su svedočili o tome šta se desilo, koji su prijavili niz zdravstvenih tegoba, telesnih povreda, fizičkih i psihičkih problema i/ili simptoma.

Podsećamo da su najviši zvaničnici i predstavnici institucija Republike Srbije negirali da država poseduje bilo kakvu vrstu soničnog oružja, da bi zatim, pod pritiskom javnosti, pokazali da u sastavu jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije postoji najmanje 16 LARD[1] uređaja različitih jačina. Napominjemo da je upotreba takvog oružja u Srbiji nezakonita i da u skladu sa tim ni nabavke takvih sredstava nisu sprovedene u skladu sa važećim propisima.

Evropski sud za ljudska prava je od građanki i građana koji su se obratili Sudu zatražio takođe da, do 31. marta 2025. godine, dostave konkretne informacije, posebno u vezi sa zdravstvenim stanjem i posledicama po zdravlje koje su pretrpeli građani i građanke Srbije koji su bili izloženi dejstvu soničnog ili sličnog sredstva tokom mirnog protestnog skupa u Beogradu 15. marta 2025. godine.

Naše organizacije će nastaviti da pomažu građankama i građanima u utvrđivanju istine o događaju od 15. marta, štiteći njihova prava i interese u postupcima pred međunarodnim i domaćim telima.

[1] Eng. Long-range Acoustic Device

март 25, 2025