Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 3. jul– 16. jul 2026. godine
Tokom poslednjeg izveštajnog perioda pritisak na osnovne slobode u Srbiji nastavljen je kroz koordinisano targetiranje medija, pretnje, fizičke napade, ograničavanje javnih okupljanja i zloupotrebu pravnih i administrativnih mehanizama. Novinari, advokati, aktivisti, studenti, profesori i kritičari vlade bili su izloženi zastrašivanju, onlajn pretnjama i pokušajima da se obeshrabri njihov javni angažman. Istovremeno, nekoliko javnih događaja i građanskih inicijativa je sprečavano nasiljem, proizvoljnim intervencijama vlasti ili selektivnim sprovođenjem propisa, dok su institucionalni odgovori na napade ostali neadekvatni.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 18. jun– 2. jul 2026. godine
Tokom poslednjeg izveštajnog perioda zabeležen je početak sudskih postupaka u okviru predistražnog postupka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, povodom navoda o upotrebi zvučnog oružja tokom protesta 15. marta 2025. godine. Uprava kriminalističke policije obavljala je informativne razgovore sa osobama koje su javno govorile o ovom slučaju, uključujući i novinare. U prvih šest meseci 2026. godine relocirano je najmanje četvoro novinara i novinarki, dok je Marku Vidojkoviću ponovo prećeno smrću putem društvene mreže Fejsbuk. Student iz Niša priveden je po petnaesti put, dok je student iz Beograda proglašen krivim za ometanje policijskog službenika na dužnosti.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Organizacije civilnog društva izražavaju duboku zabrinutost zbog smera u kojem se kreću istražne radnje o incidentu od 15. marta 2025. godine, koje od nedavno preduzima Više javno tužilaštvo u Beogradu. Aktuelno postupanje ovog tužilaštva predstavlja sve suprotno od temeljne i nepristrasne istrage kakvu ovaj drastičan slučaj zahteva, te ukazuje na svesnu nameru da se stvarni incident zataška, a pažnja javnosti skrene na teren političkog progona žrtava i svih onih koji su im pružili pravnu ili drugu podršku.
Smatramo da je istragu o događaju od 15. marta od samog početka moralo da vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje se bez davanja bilo kakvih informacija i obrazloženja povuklo iz predmeta. Slučaj je potom prepušten Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu koje je postupak vodilo neefikasno. Poslednji obrt, u kojem Više javno tužilaštvo najavljuje preuzimanje predmeta i istragu o navodnom planiranju i organizovanju simulacije upotrebe zvučnog topa, kao vid planiranja i izvršenja krivičnih dela protiv ustavnog uređenja, predstavlja apsurdnu zamenu teza. Tužilaštvo ove sumnje potkrepljuje dokumentom koji su sačinili studenti na jednom od plenuma, iako iz sadržine tog dokumenta jasno proizlazi da je zvučni top razmatran isključivo kao rizik, odnosno kao pretnja da će policija upotrebiti to sredstvo prema učesnicima studentskih protesta, a ne kao oruđe koje će studenti koristiti ili čiju će upotrebu simulirati na protestu.
Istražne radnje Višeg javnog tužilaštva ušle su u krajnje zabrinjavajuću fazu otvorenog pritiska na slobodu izražavanja i kritičko mišljenje. Jučerašnje pretresanje stana i privođenje vojnog analitičara Aleksandra Radića, uz najave tužilaštva da će procesuirati sve koji su navodno planirali, organizovali i pružili medijsku potporu za stvaranje „narativa o navodnoj upotrebi zvučnog topa“, jasno pokazuje nameru da se zastraše svi koji su odbijali da ćute pred očiglednim nasiljem nad građanima.
Nasuprot fabrikovanim optužbama o simulacijama, podsećamo javnost na nepobitne činjenice i razmere ovog incidenta. Našim organizacijama se javilo više hiljada građana prijavljujući da su bili žrtve nepoznatog zvučnog udara tokom protesta 15. marta 2025. u Beogradu, usled čega su zadobili različita oštećenja zdravlja, somatske i psihološke prirode. Zbog ozbiljnosti situacije i rizika od ponavljanja, 47 građanki i građana je od Evropskog suda za ljudska prava zatražilo izdavanje privremene mere, koju je Sud i izdao, tražeći od domaćih vlasti da spreči svaku upotrebu zvučnih uređaja u svrhu kontrole okupljenih građana na protestima. Na poziv Evropskog suda podneta je i zvanična predstavka, dok su organizacije civilnog društva sva svoja saznanja blagovremeno dostavile nadležnim domaćim organima s ciljem da se utvrde sve činjenice i utvrdi odgovornost za ovaj događaj. Početkom aprila 2025, organizacije civilnog društva podnele su krivičnu prijavu za terorizam Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i obezbedile pravnu pomoć građankama i građanima povodom davanja izjava pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom.
Budući da je predsednik Republike iskazao spremnost da bilo koja strana služba izvrši istragu o događaju od 15. marta, smatramo da je od presudnog značaja da se u ovaj proces uključe kredibilni i neutralni međunarodni mehanizmi. Zbog toga ovim putem zahtevamo da država hitno podnese zahtev kancelariji Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, gospodina Volkera Türka, za određivanje nezavisne misije za utvrđivanje činjenica o incidentima na protestu u Beogradu od 15. marta 2025. Podsećamo da je Visoki komesar za ljudska prava UN već javno saopštio taj predlog, na koji domaće vlasti do sada nisu reagovale.
S obzirom na to da je domaće pravosuđe podleglo političkom pritisku i pretvorilo istragu u politički progon žrtava i onih koji su im pružili podršku, UN misija je jedini preostali garant koji može nepristrasno utvrditi punu istinu o zvučnom udaru na hiljade građana Srbije.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 5. jun – 18. jun 2026. godine
Tokom poslednjeg izveštajnog perioda zabeležen je povećan broj slučajeva pretnji, targetiranja i ometanja rada novinara i medija. Novinarka televizije N1 Danica Vučenić dobila je pismo sa pretnjama smrću upućenim njoj i članovima njene porodice. Zabeleženi su slučajevi govora mržnje i nacionalnog targetiranja novinara, u slučaju novinara Dinka Gruhonjića i novinarke Getoarbe Mulići. Pored pretnji i kampanja targetiranja, zabeleženi su i slučajevi ograničavanja rada medija. Nakon protesta protiv otvaranja izraelske fabrike dronova u Beogradu, privedeno je više učesnika skupa.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Visoki zvaničnik Evropske komisije Gert Jan Kopman, koji je zadužen za Plan rasta Zapadnog Balkana, danas je u Srbiji razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i predstavnicima civilnog sektora o obavezama koje Srbija treba da ispuni da bi mogla da nastavi sa svojim evropskim putem, odnosno otvaranjem Klastera 3, za šta je neophodno, kako je EU više puta ukazala, da Beograd usaglasi set tzv. Mrdićevih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, usvajanje preostalih zakona u skladu sa preporukama ODIHR o unapređenju izbornog procesa, kao i formiranje REM, koji nije konstituisan već 19 meseci.
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, na pitanje gde je zapeo poslednji pokušaj konstituisanja Saveta REM, ističe da bi svih devet njegovih članova trebalo da budu nezavisni, ali se u javnosti ustoličilo da su četiri nezavisna, četiri bliska državi i jedan iz Saveta nacionalnih manjina, međutim, da to sve zavisi od predlagača.
„Imamo neke predlagače, kao što je Udruženje elektronskih medija, koji jesu već pod kontrolom države, te iz tih oblasti nam dođu često ti kandidati koji su bliski vlastima, ali svih devet kandidata bi trebalo da budu nezavisni. Mi smo imali taj proces, on je trajao godinu i nešto dana prošle godine, i u tom procesu je izabrano devet kandidata. Došli smo do Skupštine i onda u Skupštini taj poslednji kandidat nije izabran baš zbog toga što je vlast zaključila da može da kontroliše samo četiri kandidata od svih tih kandidata“, pojašnjava Stojanović.
Dodaje da je vlast ponavljala proces za devetog kandidata (iz redova nacionalnih manjina) i za četiri nezavisna kandidata, koji su u međuvremenu rekli da u takvom REM neće da rade, „i mi sada oba procesa imamo zaustavljena, status je quo, ništa se nije dešavalo, zakon se i dalje krši zato što REM nemamo“.
Na pitanje da li deveto mesto pripada Nacionalnom savetu Mađara, kao što je tvrdio Savez vojvođanskih Mađara, Stojanović potvrđuje da to mesto pripada nacionalnim savetima, ali od procedure i od toga ko se odluči da kandiduje kandidata, zavisi ko će dobiti to mesto.
„U prvom procesu, koji je funkcionisao kako treba, imali smo Nacinalni savet Mađara, bošnjački i albanski, međutim, na kraju, pošto je mađarski kandidat bio preglasan, vlast je odlučila da i ne izabere kandidata u toj oblasti i tu je stala ta oblast“, navodi ona.
Dodaje da nije kršenje zakona to što jedan kandidat nije izbaran, ali način na koji je vođen proces do izbora kandidata, ukazuje, nije bio u skladu sa zakonom i „zato je postavljeno to veliko pitanje zašto nemamo i devetog kandidata“.
Prema njenim rečima, ne postoji nikakva spremnost ni civilnog društva, ni univerziteta, ni svih ostalih predlagača ga učestvuju u još jednom novom procesu.
„Mi moramo da nađemo rešenje kako da se primeni zakon u ovom procesu. Nažalost, mislim da mi i Evropska unija imamo isti pogled na to kako se primenjuje zakon, međutim vlast pokušava da nađe neke rupe i do sada nismo uspeli da nađemo zajednički jezik o tome da se zakon primeni“, ističe.
Ključna politička volja
Smatra da je ključno da li vlast ima političku volju da se oformi nezavisni savet REM.
„Ono što mene tu malo plaši jeste da i posle Tivta i posle tih nekih konkretnih zahteva koje je država Srbija dobila od Evropske unije, da je predsednik opet izjavljivao da on neće da dozvoli da izgubi većinu u REM, što ne znači ništa, jer je REM ceo nezavisan, i tu je, u stvari, to pitanje da li je ovo pravi trenutak i da li je ovo neki trenutak gde će vlast promeniti političku volju kako bi dobila otvaranje Klastera 3, koji nije samo za vlast, nego je za državljane Srbije“, ukazuje Stojanović i dodaje da EU poručuje da ukoliko se ne primeni zakon nema otvaranja Klastera 3.
Navodi da je ovaj voz (proširenja) veoma važan.
„Mislim da je to ključno, da sad taj voz veoma brzo ide bez nas i postoji prilika za ovu vlast da izabere REM, da sredi zakone o pravosuđu, da ima neka tri-četiri koraka koji će pokazati da li država Srbija, ja verujem da država Srbija hoće u Evropsku uniju, nego da li vlast koja vodi ovu državu u ovom trenutku želi da napravi te korake ili ne“, ocenjuje Stojanović.
A na to kako tumači Vučićevu izjavu da nema nijedne zemlje u kojoj vlast prepušta jedno tako važno telo poput REM onima koji nisu pobedili na izborima, ona kaže da je to stručno telo, i da to nema veze sa onim ko je pobedio ili nije.
„Niko ko je učestvovao na izborima se ne nalazi u tom telu ni u jednoj zemlji. Jeste tačno da je ovo naše telo ekstremno regulisano tako da bude ekstremno nezavisno zbog političke situacije, i to je zakon koji je naša država donela. To je opet na pritisak i civilnog sektora i Evropske unije da mi moramo da imamo takvo rešenje, jer nismo u stanju da imamo drugačije rešenje koje bi obezbedilo nezavisnost ovog tela“, navodi.
A upitana da prokomentariše Vučićevu izjavu da ne vidi kako stvar sa REM može da se reši i da li ona vidi rešenje, ona kaže da „ako spojimo ta dva dela njegovih rečenica u kojima kaže – ‘ja neću nezavisan REM i ja ne vidim kako ovo da se reši’, meni je to veoma logično“.
„Onda ni ja ne vidim kako da se reši, jer tu mora da bude politička volja vlasti, to jest da sada kažemo konkretno – Skupštine i vladajuće većine koja je SNS većina, da se jednostavno dođe do rešenja. Ukoliko se ta politička volja promeni, u smislu da vlast shvati da je ovoj državi neophodan i samoj vlasti taj nezavisan REM, kako bi kontrolisao medijsku scenu, davao dozvole i ostale stvari, tu se otvara prozor za moguća rešenja, koja su naravno u skladu sa zakonom“, poručuje Stojanović.
Međutim, ističe, čak i ako Savet REM bude formiran, „ne može preko kolena ništa da donosi“.
„Ako hoćemo da radi po zakonu, tu postoje procedure, postoje opomene medijima, postoji rok za medije da promene svoju politiku i sve ostalo, tako da budemo veoma jasni, ni u ovom trenutku da mi sad, danas, dobijemo nezavisan REM, on ne može preko noći da zatvori medije, da reguliše cenu i sve ostalo“, ističe.
Dodaje da tu ima i drugih problema, poput isticanja mandata upravnih odbora RTS i RTV, što ocenjuje kao veliku stvar.
„Ti upravni odbori biraju urednika i utiču na uređivačku politiku. To je neka stvar koja nam sad dolazi vremenski. Ostalo su davanje dozvola medijima. Mi sada u ovom trenutku od 313 radija i televizija koji terestrijalno emituju svoj program, dakle, od 313 – 192 nemaju dozvolu. Znači, mi sad, u ovom ogromnom haosu kada kada REM ne postoji, mi imamo scenu koja je potpuno bez ikakvih pravila, to je bukvalno cirkus na medijskoj sceni“, zaključuje.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu:
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
