Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 27. mart – 9. april 2026. godine
Tokom poslednjeg izveštajnog perioda zabeležili smo drastičnu eskalaciju fizičkog nasilja i institucionalne represije. Lokalni izbori održani 29. marta poslužili su kao žarište koordinisanog nasilja, gde su bezbednost novinara, studenata, građana i posmatračkih misija bila sistematski ugrožena. Ovakvo raspoloženje kulminiralo je neovlašćenim upadom pripadnika UKP u Rektorat Univerziteta u Beogradu, čime je protivzakonitom intervencijom narušena autonomija Univerziteta.
Uz otkaze u školama, zabeleženo je i koordinisano blokiranje naloga nezavisnih medija u Novom Pazaru, kao i masovni sudski progon građana koji su se pobunili protiv planiranog devastiranja Rogozne, ovi događaji ukazuju na sistematski napor da se nasiljem i institucionalnim pritiskom uruše osnovne, Ustavom zagarantovane slobode.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Dva studenta u Novom Pazaru osumnjičena su za pripremu ubistva državnih zvaničnika. Krivična prijava temelji se na tajno snimljenom razgovoru. NVO navodi: reč je o nastavku obračuna vlasti sa političkim protivnicima.
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta, zbog sumnje da su pripremali ubistvo državnih zvaničnika, odnosno dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Tog dana su im pretreseni stanovi i oduzeti računari i mobilni telefoni. Iste večeri određen im je pritvor od 48 sati, iako im prethodno, kako za DW navodi njihova advokatica Maida Toković, nije predočena krivična prijava.
U utorak im je Osnovni sud u Novom Pazaru odredio pritvor od 30 dana, na šta su se njihovi advokati žalili, a sud je juče (27. mart) odbio žalbu zbog, kako je rekla Toković, mogućnosti uticaja, promene ili uništenja dokaza. „To je apsurd, s obzirom na to da su dokazi (oduzete stvari) u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru“, kaže Toković.
Istraživačica na Programu za javne politike beogradske nevladine organizacije Građanske inicijative Alma Mustajbašić za DW ocenjuje da je slučaj Ziljkića i Marjanovića „nastavak prakse zloupotrebe zakona i organa bezbednosti u cilju obračuna sa političkim neistomišljenicima“.
„Zarobljene institucije postale su sredstvo za obračun sa političkim protivnicima vladajuće stranke. Od početka studentskih protesta, a prethodno, tokom ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma, beležimo porast broja uhapšenih i privedenih građana“, navodi Mustajbašić.
Dodaje da se ti građani terete za različita dela.
„Od narušavanja javnog reda i mira, preko navodno nasilničkog ponašanja na javnim skupovima i ometanja rada službenih lica, do teških krivičnih dela poput pozivanja na nasilno rušenje ustavnog uređenja i pripremanja dela protiv ustavnog uređenja“, kaže Mustajbašić.
Ona podseća da je cilj „autoritarnih režima da imaju uplašene građane koji se povlače i autocenzurišu i koji ne dižu glas protiv korupcije i kriminala“.
„Onemogućavanje Ziljkićevim i Marjanovićevim advokatima da ostvare uvid u spise predmeta direktno je opstruisanje pravde i grubo narušavanje zakona“, naglašava Alma Mustajbašić.
„Politički procesi“
Građanske inicijative su u decembru 2024. godine pokrenule mehanizam „Štit“, čiji je cilj pružanje pomoći osobama koje su privedene ili uhapšene na protestima, ili se protiv njih vodi sudski proces. U periodu od godinu dana, zabeleženo je više od 1000 uhapšenih.
„Među njima je i 36 uhapšenih i privedenih zbog sumnje na krivična dela pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja i pripremanja dela protiv ustavnog uređenja. Hapšeni su studenti, opozicioni političari, aktivisti, ratni veterani i jedan advokat. Privođeni su zbog objava na društvenim mrežama, i nakon nelegalno prisluškivanih razgovora koji su najpre objavljivani na prorežimskim televizijama“, podseća istraživačica Građanskih inicijativa.
Među njima je i 12 aktivista iz Novog Sada, takođe optuženih za pokušaj nasilne promene ustavnog uređenja, čije je suđenje počelo u novembru prošle godine.
Taj trend je nastavljen, pa je prema podacima Građanskih inicijativa, od početka ove godine u kontekstu građanskih protesta privedeno 50 osoba, a petoro je uhapšeno zbog sumnje da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja.
„Način na koji se ljudi hapse, nelegalno prisluškivanje i nedostatak dokaza da su osumnjičeni zaista počinili dela za koja se sumnjiče, ukazuju na to da je reč o političkim procesima i političkom progonu“, zaključuje za DW Alma Mustajbašić.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 6. mart – 26. mart 2026. godine
U prethodnom izveštajnom periodu zabeležen je kontinuitet različitih oblika pritisaka i napada na aktere koji učestvuju u javnom životu.
Novinari i novinarke su bili izloženi verbalnim i fizičkim napadima tokom obavljanja profesionalnih zadataka, ometani su tokom rada na terenu i suočili su se sa digitalnim napadima na onlajn portale. Tokom studentskih akcija na terenu, uključujući inicijativu „Student u svakom selu“, zabeleženi su fizički i verbalni napadi na studente. Profesori i građani bili izloženi prekršajnim postupcima zbog učešća na protestima, dok su uoči predizbornog mitinga vladajuće Srpske napredne stranke zabeleženi slučajevi pritisaka nadređenih na zaposlene, uključujući zahteve za prisustvo skupu uz pretnje otkazom i drugim posledicama po radni status.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a izražava ozbiljnu zabrinutost povodom privatne krivične tužbe koju je kompanija „Millennium Team“ podnela protiv novinarke N1 Maje Nikolić, tražeći da bude osuđena na kaznu zatvora do godinu dana zbog, kako navode u tužbi, krivičnog dela narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti u vezi sa tekstom koji se bavi kupovinom hotela „Jugoslavija“ i državnim subvencijama.
Posebno zabrinjava činjenica da se protiv novinarke vodi krivični postupak zbog izveštavanja o temi od nesumnjivog javnog interesa, odnosno, načinu na koji se dodeljuju državne subvencije i odnosu države prema velikim privatnim kompanijama. Korišćenje krivičnopravnih mehanizama protiv novinara zbog objavljenih informacija i vrednosnih sudova u vezi sa trošenjem javnih sredstava predstavlja ozbiljan oblik pravnog pritiska i može imati snažan odvraćajući efekat na medije i novinare koji izveštavaju o pitanjima od javnog značaja.
Dodatno, ukazujemo da kompanija pre pokretanja postupka nije zatražila objavljivanje demantija, što dodatno ukazuje da cilj tužbe nije ostvarivanje prava na ispravku ili odgovor, već iscrpljivanje i zastrašivanje novinara.
Ovaj slučaj ne može se posmatrati izolovano. Kompanija o kojoj je reč i ranije je bila povezana sa sudskim postupcima protiv medija i novinara, koji se u javnosti često karakterišu kao tužbe sa karakteristikama SLAPP-a (strateške tužbe protiv učešća javnosti), kao što su tužbe sa visokim odštetnim zahtevima protiv lokalnih medija na jugu Srbije, kao i postupci protiv drugih novinara i urednika zbog izveštavanja o njenom poslovanju. Takva praksa ukazuje na obrazac strateškog korišćenja pravosuđa radi opterećivanja, zastrašivanja i iscrpljivanja medija i novinara.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a podseća da, između ostalog, krivične tužbe, pretnja zatvorskom kaznom, zabrane obavljanja novinarskog posla, kao i visoki odštetni zahtevi zbog izveštavanja o pitanjima od javnog interesa predstavljaju postupke sa karakteristikama SLAPP-a čiji je cilj da obeshrabre kritičko izveštavanje i suze prostor za javnu debatu.
Ukazujemo da je ovo još jedna u nizu tužbi sa karakteristikama SLAPP-a, koje doprinose sužavanju prostora za slobodno i nezavisno informisanje javnosti. Pozivamo pravosudne institucije da sa posebnom pažnjom sagledaju okolnosti ovog slučaja i da u svom postupanju imaju u vidu standarde zaštite slobode izražavanja i prava javnosti da bude informisana. Takođe pozivamo nadležne institucije da nastave rad na uspostavljanju efikasnih mehanizama za prepoznavanje i sprečavanje SLAPP tužbi u Srbiji.
Zaštita novinara koji izveštavaju o pitanjima od javnog interesa nije samo pitanje zaštite profesije, već i zaštite demokratskog poretka i prava građana da znaju kako se raspolaže javnim resursima.
Dole potpisane organizacije pružiće svu neophodnu podršku novinarki Maji Nikolić i pratiće ovaj slučaj.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a, koju čine:
Za 35 projekata finansiranih sa više od 92 miliona dinara na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju ne postoje javno dostupni podaci o njihovoj realizaciji, pokazuje analiza Građanskih inicijativa. Reč je o više od polovine sredstava dodeljenih na četiri januarska konkursa u 2024. godini. Deo organizacija bez vidljivih aktivnosti nastavio je da dobija budžetska sredstva i tokom 2025. godine.
Nalazi analize su predstavljeni danas zajedno sa istraživanjima BIRN Srbija o milionskim iznosima dodeljenim organizacijama bliskim vlastima na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, uz ocenu da se sporni obrasci finansiranja ponavljaju iz godine u godinu.
Analiza Građanskih inicijativa obuhvatila je četiri javna konkursa koje je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju raspisalo u januaru 2024. godine. Na tim konkursima podržano je ukupno 75 organizacija sa 176.700.553 dinara.
Prema nalazima analize:
36 organizacija nema aktivne profile na društvenim mrežama ili je njihova poslednja aktivnost zabeležena pre više godina;
za 35 projekata u vrednosti od 92.170.163 dinara nije pronađena nijedna informacija o realizovanim aktivnostima, rezultatima ili izveštajima;
10 od tih 35 organizacija ponovo je dobilo sredstva i tokom 2025. godine, u ukupnom iznosu većem od 8,2 miliona dinara;
najviši pojedinačni iznos po projektu iznosio je 6.000.000 dinara – četiri organizacije dobile su ovaj maksimalni iznos, dok za tri projekta nije pronađena nijedna informacija o sprovođenju, a za četvrti postoji samo vest o održanoj konferenciji.
Alma Mustajbašić iz Građanskih inicijativa istakla je da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nastavilo sa praksom finansiranja netransparentih projekata i organizacija.
“Novac iz budžeta namenjen projektima od javnog interesa odlazi na projekte koji ni na koji način nisu vidljivi u javnosti. Ovo ostavlja šire negativne društvene posledice, jer novac za projekte koji bi trebalo da doprinesu unapređenju položaja marginalizovanih društvenih grupa i rešavanju sistemskih društvenih problema, odlazi organizacijama koje samo postoje na papiru. Naravno, negativnim posledicama izložene su i organizacije koje imaju dugogodišnje iskustvo i relevantno znanje u oblastima konkursa, a koje ostaju uskraćene za sredstva, ili dobijaju jako male iznose koji ne mogu da obezbede dugotrajnost njihovih aktivnosti. Time je najdirektnije ugrožen opstanak organizacija, a ugroženi su i korisnici koji ostaju bez neophodnih usluga i podrške koje ove organizacije pružaju”, rekla je Mustajbašić.
Kompletnu analizu konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju možete preuzeti klikom na dugme ispod:
Izvršna urednica BIRN Gordana Andrić rekla je da je na prvom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, nakon petogodišnje pauze, dodeljeno gotovo 20 miliona dinara, što je gotovo polovina ukupne sume, udruženjima povezanim sa političkim funkcionerima ili bliskim vladajućim strukturama, onima bez jasno vidljivih aktivnosti ili organizacijama koje nisu ispunjavale formalne uslove konkursa.
Kako je precizirala, novac je dobilo najmanje devet organizacija povezanih sa strukturama na vlasti, kao i najmanje 19 fantomskih organizacija jer ne postoji trag o njihovom radu, dok relevantne organizacije nisu ni čule za njih.
Kao primer je navedeno udruženje „Zeleni Sad“, iz Novog Sada, koje je osnovala ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, koje je od 2019. godine do danas dobilo najmanje 9,5 miliona dinara iz različitih javnih budžeta.
„Pavkov je bila zastupnica udruženja do kraja 2020. godine, a od momenta kada je postala javna funkcionerka, dok nije otišla iz njega, dobilo je najmanje 800.000 dinara na konkursu Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekreterijata za sport i omladine“, navela je Andrić.
Takođe, iako je mesto zastupnice udruženja napustila po stupanju na prvu javnu funkciju pre šest godina, sedište „Zelenog Sada“ je sve do prošle godine bilo u objektu u njenom vlasništvu, a organizacija u rukama njenog saradnika.
Nakon predstavljanja rezultata istraživanja, održana je panel diskusija „Već viđeno: nastavak spornih praksi u finansiranju organizacija“, na kojoj su govorili Aleksandar Nikolić, Unija srednjoškolaca Srbije, Alma Mustajbašić, Građanske inicijative, i Bojan Cvejić, ANEM.
Snimak celog događaja pogledajte u video prilogu:
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
