Аутор: Tijana Ilić

Priča o nesanitarnim deponijama opet je u centru pažnje. I od početka ove godine deponija u Valjevu je gorela više puta, a građani su počeli sa blokadama njenog prilaza i sprečavanjem odlaganja smeća, kako bi opet ukazali na to da ova nesanitarna deponija decenijama ugrožava njihovo zdravlje.

Problem nesanitarnih deponija gorući je u bukvalnom smislu već nekoliko godina, a valjevska je samo jedna od onih na kojima je stanje najurgentnije. Milan Ninić celog života živi na 200 metara od deponije. Kako kaže, smrad je u nekim periodima u godini najmanji problem.

„Pored toga, deponija donosi miševe, pacove, ptice, kese, razno smeće koje leti i pada u dvorište. Donosi nam razne boleštine, svega ima“.

Ipak, ni smrad nije zanemarljiv, naročito u letnjem periodu.

„Primorani smo na manje otvaranja prozora, manje luftiranje kuće, nema igranja za decu u dvorištu. Idemo u grad, bukvalno, da bismo izveli decu napolje“, kaže Milan Ninić.

Valjevo je jedan od mnogobrojnih gradova u kojima deponije koje gore dodatno zagađuju vazduh.

„Valjevo je godinama najzagađeniji grad po pm 10 i pm 2,5 česticama, a meštani koji žive pored deponije imaju malo tragičniju sudbinu, zato što tu dolazi do sabiranja više vrsta zagađenja. Jedna je od čestica koje dolaze u zimskom periodu, jedna je od valjevske toplane, a ono što najviše ugrožava zdravlje stanovnika Valjeva sa tog područja je kada deponija gori“, smatra Vladimir Radosavljević iz iRevolucije. 

Pored valjevske, u prethodnom periodu gorele su i deponije u Užicu, Kraljevu, Mladenovcu, Temerinu i mnogim drugim mestima.

„Požari na deponijama su u poslednih sedam godina utrostručeni. Mi najčešće leti čujemo da se neka deponija zapalila, ali one gore tokom cele godine“, kaže Nataša Gligorijević, koordinatorka Eko bloka – mreže za čistiji vazduh.

Zabrinjavajući je uticaj deponija koje gore na zdravlje ljudi.

„Deponije koje nisu sanitarno obezbeđene utiču na sve sisteme organa svih živih bića. Život blizu deponije izaziva najviše posledica na respiratorni sistem, dovodi do alergija, usporenog razvoja i rasta dece, srčanih problema, problema sa cirkulacijom, nervnim sistemom. Zastrašujuće je što boravak blizu deponije dovodi do anksioznosti, depresije, problema sa snom i učenjem“, upozorava Mirjana Nastasić, aktivistkinja, apsolventkinja medicine i članica Savremene edukativne mreže. 

Deponijom koja gori nisu ugroženi samo ljudi koji žive u neposrednoj blizini, kaže Nastasić, jer čestice, gasovi i teški metali lete i završavaju u vazduhu, vodi, a preko zemljišta završavaju u hrani.  

U Srbiji zvanični ima 2.689 divljih deponija, nezvanično – više od 3.500. Izgrađeno je samo 12 regionalnih sanitarnih deponija, umesto 26 koliko ih je planirano. 

„Problem je što se otpad ne odlaže samo na sanitarnim deponijama, koje podležu nekim kontrolama, nego što većina jedinica lokalnih samouprava ima svoje nesanitarne deponije, takozvana smetlišta, na kojima su kapaciteti gotovo popunjeni“, upozorava Nataša Gligorijević. 

Neadekvatno odlaganje otpada svakako je najveći uzrok sve češćih požara na deponijama. 

„Na takvim deponijama ne postoje ni kapije, ni čuvari, ni monitoring sistem deponijskog gasa koji nastaje odlaganjem biorazgradivog otpada, koji proizvodi gas, više od 50% tog gasa je metan, koji kada dođe u dodir sa određenim materijama izaziva eksplozije i požare“.

Rešenje za problem deponija koje gore svakako nije jednostavno, na prvom mestu neophodno je uraditi sistem upravljanja otpadom, a prvi korak je separacija. 

Telo deponija mora stalno da se prevlači određenim materijalima, kako bi se sprečili i požari i zagađenje vazduha. Pored korišćenja svih neophodnih filtera, potrebno je raditi i redovne sistematske preglede stanovnika koji žive blizu deponije, savetuju naši sagovornici. 

Celu priču pogledajte u video prilogu:

Ovaj video je nastao u sklopu inicijative “Bašta, pepeo” koja se realizuje uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje iskazano u ovom video ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

28. februara 2025.

Piše: Uroš Jovanović, menadžer Programa za javne politike u Građanskim inicijativama

Udruženja i fondacije u entitetu Republika Srpska nosiće oznaku agenata stranog uticaja ukoliko sredstva za svoj rad obezbeđuju iz inostranstva i ukoliko budu zagovarali za bolje zakone prema institucijama ovog entiteta nakon što je usvojen Predlog Zakona o Posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija uz podršku vladajućih stranaka 27. februara 2025. godine.

Pomenuti zakon zabranjuje “političko delovanje” i “političke aktivnosti”. Između ostalog, zakon kao “političko delovanje” prepoznaje i “sprovođenje političke aktivnosti u svrhu ostvarivanja uticaja na formiranje javnog mnjenja radi postizanja političkih ciljeva”, a kao političke aktivnosti “svaku aktivnost prema organima, institucijama ili izabranim predstavnicima Republike Srpske ili predstavnicima Republike Srpske u institucijama Bosne i Hercegovine u smislu formulisanja politike, političkog ili javnog interesa Republike Srpske.”

Tako će svi oni koji zagovaraju donošenje najboljih zakona ili ukazuju na gruba kršenja ljudskih prava i sloboda u ovom entitetu biti primorani da podnose prijave u novi registar i da budu izloženi mogućnosti nasilnog gašenja u slučaju da ne pristanu na dodatna administrativna opterećenja u vezi sa svojim radom, što uključuje dodatno i prekomerno izveštavanje i nadziranje.

Grupa od 41 neprofitne organizacije iz Bosne i Hercegovine nazvala je ovaj zakon “osvetom protiv svih kritičkih glasova” i da je on usvojen “u atmosferi linča i progona koja je kreirana od strane predstavnika vlasti već duže vreme”. Navodi se u saopštenju ovih organizacija da entitetske institucije “već mogu da kontrolišu finansijske ili bilo koje druge operacije organizacija civilnog društva” i da je udruženjima “zabranjeno političko delovanje pod postojećim zakonom, ali da se to prethodnih godina nije sprovodilo u slučaju nevladinih organizacija koje su pod kontrolom vlasti i koje se finansiraju iz budžeta i koje su otvoreno podržavale političke partije i kandidate na izborima”. 

Identičan tekst zakona je predložen i u Srbiji od strane proruskih poslanika u parlamentu. Tekst se pojavio u momentu sve veće represije nad srpskim civilnim društvom koja uključuje otvoreno crtanje mete na čelo aktivistima i organizacijama, koji su izloženi nasilju institucija, neosnovanim istragama i upadima policije u njihove poslovne prostorije.

Civilno društvo suočeno je sa represivnijim merama vlasti zbog otvorenog kritikovanja rada institucija u regionu. One ne prepoznaju značaj rada ljudi i grupa koji svoj život posvećuju unapređenju društva u kojima žive, te je njima jedino ostalo da pomoć traže van svoje zemlje. Umesto da ih podrži u nameri da rade na pravednijem društvu za sve, institucije neretko posežu za aktivnostima koje značajno ograničavaju rad organizacija, dok najviši državni predstavnici vode prljave kampanje protiv kritičara podstičući nasilje prema njima.