Pred vama su elektronske verzije dva zbornika naučnih radova, “Izvori i akteri – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih” i „Ogledi o ratovima devedesetih“, koji na različite načine obrađuju teme vezane za ratove 90-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije. Ono što ova dva zbornika radova posebno izdvaja, pored samih tema i činjenice da su u pitanju zbornici naučnih radova čiji je izdavač organizacija civilnog društva, jeste to da su autori i autorke tekstova mladi istoričari i istoričarke i mladi naučnici i naučnice drugih srodnih disciplina, poput istorije umetnosti, sociologije, komunikologije i sl.
Na taj način, ova dva zbornika dala su prostor novoj generaciji istraživača da se upuste u istraživanje tema od kojih akademska javnost u Srbiji još uvek donekle zazire, posebno u domenu produkcije naučnih radova. Pored toga, teme vezane za dešavanja tokom ratova devedesetih najčešće se posmatraju kroz prizmu dnevne politike, što uglavnom sa sobom nosi veliku dozu neobjektivnosti, pristrasnosti i emocija.
Zato je posebna vrednost zbornika pred vama upravo uspeh i postignuće ovih mladih ljudi – da, uprkos tome što su tek na početku svojih akademskih karijera, uspeju da se na jedan objektivan, zdrav i zreo način “uhvate u koštac” sa temom ratova devedesetih, donesu nove perspektive njihovom izučavanju i tako pokažu da je upravo bavljenje ratnom prošlošću regiona i suočavanje sa njom put ka oporavku, izgradnji poverenja i zajedničkoj mirnoj budućnosti.
Zbornik “Izvori i akteri – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih” je preveden i na engleski jezik. Englesko izdanje možete preuzeti klikom na dugme ispod:
Zbornici radova mladih istraživača „Ogledi o ratovima devedesetih“ i “Izvori i akteri – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih” objavljeni su u okviru projekta „Suočavanje sa prošlošću – nove generacije, nove perspektive“ koji Građanske inicijative sprovode u okviru projekta “Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu” koji finansira EU i sprovodi UNDP, a sprovodi se u Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Građanske inicijative održale su u sredu 30. aprila 2025. u prostoru „Miljenko Dereta“ događaj pod nazivom „Proučavanje prošlosti: Izazovi i perspektive“ na kome su javnosti predstavljena dva zbornika radova mladih istraživača “Izvori i akteri – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih” i „Ogledi o ratovima devedesetih“ koji nude novi pogled na sukobe na prostoru bivše Jugoslavije.
Predstavljanje zbornika kao i njihovo objavljivanje deo su projekta „Suočavanje sa prošlošću – nove generacije, nove perspektive“ koji se sprovodi u okviru regionalne inicijative „Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“.
Događaj je okupio istoričare, istraživače i predstavnike civilnog društva kako bi razgovarali o potrebi za temeljniim i odgovornim proučavanjem ratova devedesetih, trideset godina nakon njihovog izbijanja. Predstavljeni zbornici okupljaju autore mlađe generacije, koji kroz različite izvore – arhivu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, medije, memoare i usmena svedočanstva – osvetljavaju teme koje se i dalje često izbegavaju. Iako se izbegavanje ove teme može objasniti, smatraju autori, više se ne može i opravdati – “prošlo je dovoljno vremena da se stvore uslovi za pošten, temeljit i multidisciplinaran pristup”. U radovima obuhvaćenim zbornicima, fokus nije samo na političkim i vojnim elitama, već i na lokalnim zajednicama, medijima, međunarodnim organizacijama i antiratnim pokretima.
Na otvaranju događaja, Gojko Pantović, rukovodilac projekta „Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“ ispred kancelarije Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji naveo je da je ovo jedna od 12 incijativa civilnog društva u Srbiji, kojima je tokom 2024. godine Evropska unija obezbedila bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 578.000 evra kako bi promovisale dijalog i mir u regionu, sa posebnim fokusom na inicijative koje se bave edukacijom o skorašnjoj istoriji.
„Rad sa mladim istraživačima, naučnicima i uopšte novim generacijama smo prepoznali kao posebno značajan za razumevanje sukoba iz bliske prošlosti u svetlu dokazanih i pravno-utemeljenih činjenica. Ovo je ujedno ključni preduslov za prevazilaženje nasleđa prošlosti i otvoren put za saradnju celog regiona“, poručio je Pantović.
On je naglasio i je UNDP, osim ovih 12 incijativa, širom regiona podržao slične poduhvate civilnog društva, kao i aktivnosti udruženja žrtava i njihovih porodica.
Urednik zbornika “Izvori i akteri – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih” Dragan Popović istakao je da su Građanske inicijative u prethodnoj i ovoj godini omogućile da veliki broj mladih naučnika publikuje svoje radove o ratovima 1990-ih, pre svega kroz dva naučna zbornika.
“Time je napravljen pomak, ne samo u naučnoj produkciji, već i u temama kojima se bavi društvo u Srbiji. Mladi naučnici, pre svega istoričari, uglavnom se ne bave ratovima 1990-ih, uključujući i zločine koji su ih pratili. Razloga za to je mnogo, a društvena atmosfera nije najmanji od njih. Zato su ovi zbornici i ceo proces rada sa mladim naučnicima važni i kao podstrek drugima da se ohrabre i odluče se da se posvete nekoj od brojnih tema vezanih za ovu traumatičnu deceniju. Srbija i cela bivša Jugoslavija moraju dobro da pogledaju sebe u ogledalo da bi se generacijama koje dolaze ostavio temelj za izgradnju novih odnosa. Tu je nauka nezamenljiva”, poručio je Popović.
Zbornik „Ogledi o ratovima devedesetih“, koji je široj javnosti predstavljen ovom prilikom, nastao je kao rezultat višenedeljnog seminara organizovanog krajem 2020. i tokom 2021. godine u okviru Regionalnog projekta o ratnim zločinima (RWC) koji je sprovodio UNDP uz finansijsku podršku vlade Ujedinjenog Kraljevstva, u periodu od decembra 2018. do marta 2022. Na tom programu, studenti istorije, sociologije i istorije umetnosti radili su sa presudama, arhivama, svedočanstvima i analizirali kulturološke aspekte ratova, uz vođstvo profesorki Filozofskog falulteta u Beogradu, Dubravke Stojanović i Radine Vučetić.
Ksenija Nikić iz Građanskih inicijativa istakla je da je tema suočavanja s prošlošću u Srbiji postala gotovo tabu– „o njoj se retko govori, a kada se govori, uglavnom preovladava nacionalističi narativ“.
„Civilno društvo godinama ulaže napore u ovu borbu, ali svesni smo da bez snažnog oslonca u naučnoj zajednici, ti dometi ostaju ograničeni. Verujemo da upravo akademska zajednica, posebno istoričari, mogu da postave ovo pitanje na način koji je utemeljen, profesionalan i društveno relevantan“, rekla je Nikić.
Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Suočavanje sa prošlošću – nove generacije, nove perspektive“ koji Građanske inicijative sprovode uz pomoć projekta “Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu” koji finansira EU i sprovodi UNDP.
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) izdao je privremenu merukojom nalaže Republici Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja u svrhu kontrole okupljenih građana. Ova odluka usledila je nakon zahteva koji su, u ime 47 građanki i građana, podnele organizacije civilnog društva – Beogradski centar za ljudska prava, Crta, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Inicijativa A 11, Građanske inicijative i FemPlatz.
Zahtev je podnet povodom događaja od 15. marta, a organizacije smatraju da je Sud ovom odlukom uvažio ozbiljnu zabrinutost građana. Privremena mera predstavlja važnu opomenu državi Srbiji i još jedan argument protiv tvrdnje vlasti da se 15. marta „ništa značajno nije dogodilo“.
Ispitujući dostavljene dokaze, izjašnjenja strana u postupku i činjenicu da je upotreba zvučnih uređaja za kontrolu mase nezakonita prema važećim zakonima u Srbiji – a posebno uzimajući u obzir potencijalno ozbiljne zdravstvene posledice po veći broj osoba – Sud je, na osnovu pravila 39 Poslovnika, naložio Vladi Republike Srbije da spreči upotrebu takvih uređaja do daljnjeg.
Organizacije su odlučile da iskoriste mehanizam za izricanje privremenih mera, koji ESLJP inače retko primenjuje, ali koji Sud obavezuje da brzo reaguje, upravo zbog hitnosti i ozbiljnosti situacije. Važno je naglasiti da privremena mera nije isto što i presuda Suda po predstavci što je postupak na čije okončanje se može čekati godinama.
Evropski sud je pozvao svih 47 građanki i građana u čije ime je zahtev podnet da najkasnije do 28. maja 2025. godine podnesu zvanične predstavke protiv Republike Srbije. Ukoliko Sud odluči da je došlo do povrede njihovih prava, takav postupak bi mogao rezultirati presudom kojom se potvrđuju činjenice o odgovornosti države.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 18. april – 30. april 2025. godine
Ove nedelje zabeležen je prvi pokušaj nasilnog razbijanja blokade od strane policije. Policija je u Novom Sadu pendrecima i štitovima udarala okupljene studente/kinje i građane/ke i tom prilikom je povređena 31 osoba. Ne samo da je, od strane predstavnika vlasti, izostala osuda policijskog nasilja nad okupljenima, već je predsednik države rekao da je nezadovoljan reakcijom policije koja „nije obavila zadatak“ kako je naveo.
Od 25. do 27. aprila, u poseti Srbiji bio je i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Majkl O’Flerti. Nakon posete, Komesar je u saopštenju apelavao na nadležne da što pre sprovedu istragu i pronađu odgovorne za moguću upotrebu zvučnog oružija protiv okupljenih 15. marta u Beogradu. U saopštenju se Komesar dotakao i drugih kršenja ljudskih prava koja su intezivirana poslednjih meseci poput: kampanje targetiranja studenata/kinja i građana/ki koji protestuju, proterivanja stranih državljana/ki iz zemlje, upotrebe špijunskog softvera za praćenje aktivista/kinja i novinara/ki, kao i napada na organizacije civilnog društva.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Pozivamo Vas da prisustvujete događaju na kojem će biti predstavljeni zbornici radova mladih istraživača koji istražuju jugoslovenske ratove 1990-ih, kao i širi kontekst suočavanja sa prošlošću u Srbiji.
Zbornici donose nove pristupe i perspektive u istraživanju sukoba, fokusirajući se na različite aktere, pored političkih i vojnih lidera, kao što su lokalne zajednice, mediji, međunarodne organizacije i aktivisti koji su se protivili ratu.
Ovaj događaj je prilika da razgovaramo o mogućnostima za dalje istraživanje ratova devedesetih i njihovih posledica, s ciljem promocije izgradnje pomirenja, unapređenja svesti o ratnim zločinima i suđenjima, te novog pristupa u istraživanju istorije. Suočavanje sa prošlošću u Srbiji danas se suočava sa ozbiljnim izazovima, a diskusija će otvoriti prostor za nove aktere koji novim perspektivama žele da doprinesu ovom procesu.
Nadamo se da ćete nam se pridružiti u diskusiji koja će doprineti dubljem razumevanju prošlih događaja i njihovog uticaja kako na sadašnjost, tako i na budućnost.
Događaj se održava u sredu, 30. aprila 2025 godine, sa početkom u 18h u Prostoru „Miljenko Dereta“ (Dobračina 55, Beograd).
Događaj će otvoriti Gojko Pantović, rukovodilac projekta „Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“ – Program Ujedinjenih nacija za razvoj, i Ksenija Nikić iz Građanskih inicijativa.
Uvodne reči daće:
Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije
Ana Panić, Muzej Jugoslavije
Dragan Popović, urednik zbornika “Akteri i izvori – nova proučavanja jugoslovenskih ratova 1990-ih“
Ovaj događaj se organizuje u okviru projekta „Suočavanje sa prošlošću – nove generacije, nove perspektive“ koji Građanske inicijative sprovode u okviru projekta “Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu” koji finansira EU i sprovodi UNDP, a sprovodi se u Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
