Аутор: Tijana Ilić

Objavljeno: 22. jula 2025.

Građanske inicijative upozoravaju javnost na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji će da zacementira političku kontrolu nad obrazovanjem u Srbiji i poziva Vladu Srbije da ovaj propis povuče iz skupštinske procedure. 

Novi zakon uvođenjem “udžbenika od nacionalnog značaja” uspostavlja monopol države nad obrazovnim sadržajem i omogućava ideološko oblikovanje nastavnih sadržaja, naročito u predmetima kao što su istorija, srpski jezik i književnost i geografija. Novi udžbenici neće biti naučno i pedagoški nezavisni, što se i vidi iz potpunog odsustva bilo kakvih mehanizama stručne kontrole kvaliteta i stručnih recenzija. Učenici i učenice će u školama verovatno biti izloženi svakodnevnoj populističkoj demagogiji kojoj je javnost izložena u medijskom prostoru pod kontrolom vladajuće stranke.

Zakon dodatno predviđa potpunu monopolizaciju izdavaštva jer se javnom izdavaču, Zavodu za udžbenike, daje ekskluzivno pravo da izdaje udžbenike u čak osam predmeta osnovnoškolskog obrazovanja “od nacionalnog značaja”. Nije jasno definisano ko, kako i po kojim kriterijumima bira autore nacionalnih udžbenika i garantuje da sadržaji budu tačni, naučno zasnovani i u skladu sa savremenim obrazovnih standardima niti je jasno šta se podrazumeva pod “nacionalnim značajem”. Predlog zakona je tako u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrednostima pluralizma, transparentnosti i konkurencije na tržištu udžbenika, i predstavlja korak unazad u ispunjavanju obaveza Srbije kao zemlje kandidatkinje za članstvo u EU.

Dodatno, Predlog zakona donesen je uz značajne propuste u domenu principa transparentnosti i participacije. Na internet stranici Ministarstva, kao i na portalu eKonsultacije, nije bilo moguće pronaći Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi iako je prema članu 41. Poslovnika Vlade izveštaj morao biti objavljen u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave, što je bio 19. jun 2025. godine. U Izveštaju o javnoj raspravi koji je deo Predloga zakona ne stoji koji su komentari javnosti prihvaćeni i da li su delimično i u potpunosti prihvaćeni, već se samo konstatuje da je do prihvatanja došlo. U više izjava relevantnih udruženja navedeno je da nikada nisu dobili odgovor na upućene komentare na Predlog zakona. Javnosti je onemogućen uvid u konačan izgled Nacrta zakona pre nego što je došao na dnevni red Vlade na usvajanje.

Ukoliko ovakav Predlog zakona bude usvojen u Narodnoj skupštini, vlast će institucionalizovati političku kontrolu nad obrazovanjem, posebno u kontekstu sve učestalijih pokušaja revizionizma i nacionalističke reintepretacije istorije. Stoga, pozivamo Vladu Srbije da povuče Predlog zakona i time zaustavi instrumentalizaciju obrazovanja u lične i partijske svrhe i kršenje međunarodnih obaveza  u ovoj oblasti.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a izražava ozbiljnu zabrinutost povodom krivične tužbe koju je kompanija „Starting“, jedan od glavnih podizvođača radova na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu sa koje je pala nadstrešnica i stradalo 16 ljudi, podnela protiv novinarke KRIK-a Sofije Bogosavljev.

KRIK je u istraživačkom tekstu, zbog kojeg je podneta tužba, otkrio kako se protiv kompanije „Starting“ ranije vodio niz prekršajnih postupaka zbog povreda radnika na neobezbeđenim gradilištima, ali da su ti postupci uglavnom zastarevali zbog sporosti suda.

Kompanija je novinarku tužila za krivično delo narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti(član 239. Krivičnog zakonika), koje predviđa novčanu ili zatvorsku kaznu do jedne godine, odnosno do tri godine ukoliko nastupe teške posledice.  Ovo krivično delo se goni po privatnoj tužbi, i  najčešće ga koriste kompanije i moćni pojedinci u pokušaju da zastraše ili diskredituju one koji se bave javno važnim pitanjima. „Starting“ je pored novinarke, tužio još šest osoba, među kojima su jedan profesor, advokat, inženjeri, arhitekta i opozicioni političar, a koji su javno kritikovali rad ove kompanije.

Tužba kompanije „Starting“ još jedan je primer tužbe sa karakteristikama SLAPP-a (Strategic Lawsuits Against Public Participation) – pravnog instrumenta koji se koristi kako bi se novinari zastrašili, ometali u radu i finansijski iscrpeli. Ovakve tužbe ne služe zaštiti prava, već gušenju slobode izražavanja i obeshrabrivanju istraživačkog novinarstva.

Trenutno se protiv redakcije KRIK i njenih novinara i novinarki vodi čak 17 postupaka, koje su pokrenuli visoki funkcioneri ili firme i pojedinci bliski vlasti. I sve to zato što su objavili istraživačke tekstove u interesu javnosti.

Tendencija da se novinari tuže po osnovu krivičnih odredbi – i to zbog navodne „povrede ugleda“ firmi koje posluju s državom predstavlja posebno opasan trend. Reč je o pravnoj zloupotrebi čiji je cilj da se istraživački novinari kriminalizuju, da im se sudi kao počiniocima krivičnih dela, i time ućutkaju i odvrate od daljeg rada.

SLAPP tužbe, bez obzira na to da li su građanske ili krivične, predstavljaju otvorenu pretnju slobodi izražavanja i demokratskom poretku. Njihov cilj nije da zaštite zakon, već da zloupotrebe sudski sistem kao sredstvo pritiska na medije.

Budući da je firma „Starting“ angažovana na projektima koje finansiraju građani Srbije, bitno je da javnost zna da li ta firma poštuje zakone, ali i kako se institucije ophode prema onima koji ih krše.

Tužbe sa karakteristikama SLAPP-a su već prepoznate kao ozbiljna pretnja demokratiji – Savet Evrope i Evropski parlament pozvali su države članice da uvedu mehanizme za njihovo sprečavanje. U Srbiji, nažalost, ovaj termin još uvek nije zvanično prihvaćen, ali praksa višestrukih i istovetnih tužbi jasno pokazuje da je reč o zloupotrebi pravosuđa u cilju ućutkivanjasvih kritičkih glasova.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a zahteva da država hitno prepozna problem SLAPP tužbi i, u skladu sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, uvede neophodne mere za njihovo sprečavanje.

Sloboda medija i pravo javnosti da zna moraju biti zaštićeni, a novinari ne smeju da budu kažnjavani zbog svog profesionalnog rada u interesu građana.

U Beogradu,

17.07.2025.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a, koju čine:

Građanske inicijative

Partneri Srbija

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Slavko Ćuruvija fondacija

KRIK

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Udruženje KROKODIL

Beogradski centar za ljudska prava

BIRN Srbija