Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 8. avgust – 21. avgust 2025. godine
Nasilje na ulicama širom Srbije eskaliralo je u poslednje dve nedelje. Najpre su počeli napadi pristalica SNS-a na građane/ke, da bi potom policija preuzela štafetu i nastavila sa fizičkim obračunom sa demonstratima. Pirotehnička sredstva, kamenice, suzavci, pištolji, oklopna vozila, policijska brutalnost, pretnje seksualnim nasiljem, privođenja, sve je to zabeleženo u svega nedelju dana, što posmatrani period čini najintenzivnijim u poslednjih 9 meseci koliko traju protesti studenata/kinja i građana/ki.
Ove nedelje vam pored redovnog dvonedeljnog izveštaja Tri slobode pod lupom, donosimo i Tri slobode specijal u kojem je opisana eskalacija represije i nasilja kojem su građani/ke izloženi. Taj pregled služi za dokumentovanje brutalnog nasilja kojem svedočimo a koje se u režiji vlasti sprovodi nad građanima/kama koji protestuju.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Želiš da upoznaš mlade iz Srbije, Kosova i Severne Makedonije, učestvuješ u kreativnim radionicama i vidiš kako umetnost može biti alat za društvene promene i pomirenje u regionu?
Pridruži nam se na regionalnom Art&Peace omladinskom susretu u Prilepu!
Kada?
Polazak: 10. septembar ujutru iz Beograda
Povratak: 12. septembar popodne
Gde?
Prilep, Severna Makedonija
Šta te očekuje?
Radionice sa mladima iz Severne Makedonije i sa Kosova
Dve pozorišne predstave na temu posleratnih iskustava i sećanja: – „Leavings“ – Mirovna akcija, Prilep – „Father and Father“ – Integra, Priština
Upoznavanje i povezivanje sa mladim aktivistima i umetnicima
Inspirativna atmosfera i nova prijateljstva
Troškovi puta i smeštaja su pokriveni.
Radni jezik događaja je engleski.
Ko se može prijaviti?
Mladi iz Srbije (18–30 godina) koji se bave aktivizmom, umetnošću, kulturom, ili žele da se uključe u ovakve inicijative.
Kako se prijaviti?
Popuni prijavni formular do 3. septembra. Odabrani učesnici biće obavešteni najkasnije do 5. septembra.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 25. jul – 7. avgust 2025. godine
Ozbiljan incident desio se u Novom Pazaru kada je grupa nasilnih, maskiranih muškaraca upala u ranim jutarnjim časovima na Državni univerzitet u Novom Pazaru i počela da tuče i izbacuje studente/kinje napolje. Policija koja je došla ispred fakulteta nije zaštitila napadnute studente/kinje, a nakon reakcije građana/ki počela je da hapsi okupljene.
Policija je nemo posmatrala i napad pristalica SNS-a na građane/ke Kraljeva i Novog Beograda. Pripadnici službi mira i bezbednosti nisu zaštitili novinara od napada pristalice SNS-a na Novom Beogradu, a prilikom akcije sprečavanja blokade auto-puta kod Lajkovca, pripadnik žandarmerije je lično napao ekipu jednog medija.
Poslednjih godina svedoci smo inteziviranja prakse hapšenja i privođenja građana/ki i aktivista/kinja koji mirno protestuju ili putem društvenih mreža pozivaju na proteste i iskazuju svoje nezadovoljstvo aktuelnom vlašću. Preko 400 hapšenja i privođenja je zabeleženo od početka studentskih i građanskih protesta. Zbog navedenog u narednom periodu našem izveštaju Tri slobode pod lupom dodajemo poseban deo u kojem ćemo izveštavati o broju uhapšenih i privedenih na različitim protestima širom Srbije. Biće prikazan broj uhapšenih na studentskim, ekološkim i drugim protestima, ali i broj onih koji su uhapšeni ili privedeni zbog objava na društvenim mrežama u kojima kritikuju aktuelnu vlast. Cilj nam je sistematično prikupljanje podataka o rasprostranjenosti ovog vida represije, kao i dokumentovanje i informisanje javnosti o kršenju slobode izražavanja i okupljanja koje se na ovaj način sprovodi.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Širom zemlje se na građansku neposlušnost odgovara brutalnošću i hapšenjima
Država pruža podršku i pravnu zaštitu batinašima
Zabrinjavajući porast prisluškivanja i zastrašivanja aktivista
Johanesburg, 30. jul 2025 – CIVICUS Monitor je ponovo stavio Srbiju na svoju listu za praćenje zemalja u kojima dolazi do naglog pogoršanja građanskih sloboda. Ova odluka usledila je nakon pojačane represije prema masovnim studentskim protestima protiv korupcije u vlasti, koji potresaju zemlju od novembra 2024. godine, nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice.
Kontinuirano prisustvo Srbije na listi za praćenje odražava sve ozbiljnije pretnje pravima na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja, jer vlasti koriste nasilje, nadzor i politički motivisana gonjenja kako bi ugušile kritičke glasove. CIVICUS Monitor trenutno ocenjuje Srbiju kao zemlju „sa opstruiranim građanskim prostorom“, što znači da civilno društvo funkcioniše, ali se suočava sa ozbiljnim pravnim i praktičnim preprekama. Uz Srbiju, na najnovijoj listi za praćenje nalaze se i Kenija, El Salvador, Indonezija, Turska i Sjedinjene Američke Države.
„Dok demonstranti istrajavaju u svojim zahtevima za odgovornošću i sistemskim promenama, vlasti pokušavaju da uguše pokret novim naletom državnog nasilja,“ izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u, „Vlasti Srbije aktivno kažnjavaju građane koji javno postavljaju zahteve svojim liderima.“
Masovni protesti dočekani nasiljem i zastrašivanjem
Da bi ugušile studentske proteste, srpske vlasti su pokrenule talas nasilja policije i grupa povezanih s vladajućom strankom, uz masovna hapšenja, nadzor i zastrašivanje.
Policija je više puta bacala suzavac i tukla demonstrante, što predstavlja prekomernu upotrebu sile. Samo u prvoj nedelji jula zabeleženo je više od 400 hapšenja. Pouzdani izveštaji ukazuju na slučajeve teških povreda i zlostavljanja prilikom lišenja slobode.
Nakon velikog protesta 28. juna, policija je nasilno rasterala masu i uhapsila 77 osoba, od kojih nekima nije pružena medicinska pomoć. Kao odgovor, demonstranti su započeli akcije građanske neposlušnosti, uz postavljanje barikade i spontane proteste širom zemlje.
U martu su provladini kontrademonstranti, uz podršku gradskih vlasti i zaštitu policije, podigli kampove oko ključnih institucija u Beogradu. Ovi kampovi su postali žarišta nasilja, sa čestim sukobima i napadima na novinare.
Demonstranti dodatno optužuju policiju da je nezakonito upotrebila zvučno oružje tokom protesta 15. marta, kojem je prisustvovalo oko 300.000 ljudi. Ćutanje u znak odavanja pošte žrtvama je prekinuo jak, dezorijentišući zvuk koji je izazvao paniku i stampedo. Organizacije civilnog društva su zatražile istragu, što je podržano zahtevima šest specijalnih izvestilaca UN i privremena mera Evropskog suda za ljudska prava.
Policija je najpre negirala umešanost, a potom priznala prisustvo specijalizovanog akustičnog sredstva za razbijanje demonstracija (Long Range Acoustic Device, LRAD), iako je nastavila da poriče njihovu upotrebu.
Visoki državni zvaničnici su podržavali i pokušavali da opravdaju nasilje nad demonstrantima. U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao četvoricu muškaraca povezanih s njegovom strankom, koji su brutalno pretukli studentkinju u Novom Sadu—napad koji je doveo do ostavke premijera u januaru. Vučić je najavio i pomilovanje žene optužene za pokušaj ubistva, jer je kolima uletela među grupu demonstranata, navodeći da će uslediti još pomilovanja.
Zvaničnici su takođe vršili pritisak na tužioce i sudije, optužujući ih za blagonaklonost prema demonstrantima i narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Uoči većih protesta, državne službe su pojačale nadzor i kriminalizaciju aktivista. U martu su bez naloga snimile privatni sastanak predstavnika opozicije i civilnog društva, a zatim su snimci objavljeni u provladinim medijima. Policija je potom uhapsila šestoro učesnika sastanka i optužila ih za pokušaj rušenja ustavnog poretka, uz zahtev tužilaštva za maksimalnu kaznu od pet godina, pre nego što su prebačeni u kućni pritvor. Još šest osoba, trenutno u inostranstvu, čeka suđenje u odsustvu.
Neposredno pre protesta 28. juna, ponovo su emitovani novi prisluškivani razgovori, a vlasti su uhapsile osmoro studentskih aktivista ispred zgrada univerziteta. Pošto je sud odbio zahtev za pritvor, tužilaštvo je uložilo žalbu.
“Postupanje snaga bezbednosti je duboko alarmantno. Oni štite nasilnike koji napadaju demonstrante, sami upotrebljavaju nasilje i prisluškuju aktiviste bez ikakvog pravnog osnova ili nadzora,” rekao je Uroš Jovanović, menadžer programa javnih politika u Građanskim inicijativama. “Kršenje prava na slobodu okupljanja i izražavanja ne služi javnom interesu, već samo interesima onih koji žele da zadrže vlast.”
Zastrašivanje i odmazda
Mnogi građani koji podržavaju proteste suočili su se s kampanjama blaćenja, otkazima i pretnjama. Strani državljani su proterani ili im je zaprećeno deportacijom zbog izražavanja podrške demonstrantima, dok su prevoznici obustavljali usluge bez ikakvog objašnjenja uoči velikih skupova.
U jednom slučaju, ozbiljno policijsko maltretiranje privatnog prevoznika koji je prevozio demonstrante — uključujući kazne, sabotažu, pretnje i nasilno hapšenje njegovog sina — dovelo je do toga da je pokušao samospaljivanje ispred prostorija vladajuće stranke.
“Svedočimo razgradnji građanskih sloboda u Srbiji u realnom vremenu,” rekla je Simona Mladenovska, iz programa politike i javnog zagovaranja u Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva (BCSDN). „Ponovo dižemo uzbunu i pozivamo međunarodnu zajednicu – posebno EU – da pređe sa reči na dela. Pozdravljamo rastuću svest, ali reakcija mora da odgovara razmeri represije.“
O CIVICUS Monitor listi za praćenje:
Novu listu za praćenje objavio je CIVICUS Monitor, onlajn platforma koja prati najnovija dešavanja u oblasti građanskih sloboda, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, u 198 zemalja i teritorija.
Građanski prostor u zemljama kategorizuje se u pet nivoa: „zatvoren“, „potisnut“, „opstruiran“, „sužen“ i „otvoren“, na osnovu metodologije koja kombinuje više izvora podataka o slobodi udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja.
Ocena „opstruiran“ označava srednji nivo ograničenja. Opisuje okruženje u kojem vlasti remete rad organizacija civilnog društva, demonstranti su izloženi prekomernoj sili, a nezavisni mediji i uređivačka sloboda su ozbiljno ograničeni.
Preko dvadeset organizacija sarađuje kako bi obezbedile pouzdane dokaze i podstakle akcije za poboljšanje građanskog prostora na svim kontinentima.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 11 – 24. jul 2025. godine
Građani/građanke, studenti/studentkinje i aktivisti/aktivistkinje u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa represijom i pritiscima. U različitim gradovima beleže se sve učestala privođenja i legitimacije, često bez zakonskog osnova, dok se prekršajne prijave i kazne šalju i onima koji mirno izražavaju svoje stavove.
Posebno zabrinjavajući su napadi na aktiviste, kao i incidenti na Filološkom fakultetu u Beogradu gde su studenti nasilno izbacivani iz zgrade, uz pretnje da sami pokupe svoje stvari. Slična represija zabeležena je i na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva (VIŠER), gde je došlo do sukoba između studenata i zaposlenih, a zatim i privođenja studenata.
U tom kontekstu, zabrinjava i proterivanje ruskog umetnika iz Srbije, što aktivisti ocenjuju kao deo šireg pritiska na slobodu umetničkog izraza i javne debate.
Ovi događaji ukazuju na sistematske pokušaje ograničavanja prava na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i izražavanje nezadovoljstva, dok pravni i policijski pritisci postaju uobičajena praksa u odnosu na kritičare vlasti.
Više detalja o hapšenjima, napadima i pravnim pritiscima, kao i reakcijama javnosti, možete pronaći u punom izveštaju ispod.
Kada?
Gde?
Šta te očekuje?
Troškovi puta i smeštaja su pokriveni.
Ko se može prijaviti?
Kako se prijaviti?
