Pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve nadležne institucije da odmah obustave upotrebu sile nad građanima koji protestuju na ulicama Beograda.
Najnoviji događaji pokazali su zabrinjavajuću spremnost policije da suzavcem, biber sprejom, fizičkom silom, zaustavljanjem kola hitne pomoći i arbitrarnim hapšenjima reaguje na okupljene koji koriste svoje ustavno pravo. Siledžijsko ponašanje prema studentima, građanima i novinarima je nedopustivo i mora biti sankcionisano.
Posebno je zabrinjavajuće što je nasilje policije usmereno na demonstrante kako bi se zaštitio kontra-miting koji je sama vlast zakazala istovremeno, na istom prostoru. Takvo ponašanje dodatno kompromituje institucionalnu neutralnost policije i pokazuje instrumentalizaciju državnih resursa u političke svrhe. Policija ne sme biti oruđe vladajuće stranke za razbijanje protesta građana koji misle drugačije.
Sloboda okupljanja, izražavanje nezadovoljstva zbog korupcije i zahtevanje odgovornosti vlasti nisu pretnja, već osnov demokratije. Policija nije tu da štiti vlast, već građane. Svaki oblik prekomerne upotrebe sile je ozbiljno kršenje ljudskih prava i pokazatelj nepostojanja vladavine prava.
Pozivamo i međunarodne aktere da pomno prate situaciju i jasno stave do znanja da brutalnost policije nad sopstvenim narodom nije prihvatljiva. Nasilje ne sme i ne može biti odgovor na poziv studenata da se raspišu izbori koje je pre samo nekoliko meseci nudio sam Aleksandar Vučić.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 13. jun – 26. jun 2025. godine
Dok predsednik države izjavljuje da „blokaderi žele pendrek spasa već dugo“, policija i nepoznati nasilnici to ozbiljno shvataju. U Novom Sadu policija je nasilno razbila blokadu Skupštine grada i tom prilikom povredila je dvoje ljudi, uključujući jednog studenta. Nepoznati, maskirani muškarci napali su studenta u Novom Sadu, a grupa maskiranih muškaraca pokušala je da upadne na Mašinski fakultet u Beogradu i ukrade čuveni transparent.
Nastavljaju se i politički motivisana hapšenja. Kao i u slučaju novosadskih aktivista/kinja i opozicionih političara/ki, dva dana pred Vidovdanski protest objavljen je prisluškivani razgovor grupe, uglavnom bivših vojnih lica. Paralelno sa objavljivanjem prisluškivanog razgovora u prorežimskim medijima, 6 osoba je uhapšeno ponovo pod istom sumnjom za navodno pripremanje dela rušenje ustavnog poretka. U Srbiji je na delu politički progon neistomišljenika i ulazimo u fazu u kojoj postojanje političkih zatvorenika postaje redovna pojava.
Nastavili su se i napadi i pretnje novinarima/kama, a naročito je ugrožena bezbednost onih koji na lokalu deluju u javnom interesu. U posmatranom periodu zabeležene su i dve tužbe sa karakteristikama SLAPP-a. Jednu tužbu podnela je kompanija Millennium Team, poznata po brojnim tužbama protiv medija, protiv likovnog umetnika, pisca i aktiviste Dejana Atanackovića.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Udruženja građana – sužavanje prostora za delovanje 2024. šesti je po redu izveštaj koji Građanske inicijative objavljuju, a koji se bavi procenom stanja prostora za delovanje i rad udruženja građana/ki. Analiza je urađena sa ciljem da na sistematski način i kroz primere iz prakse opiše prostor za delovanje civilnog društva u Srbiji u prethodnoj godini. Izveštaj ukazuje na ključne probleme u oblastima osnovnih prava i sloboda, pre svega prava na slobodu udruživanja, izražavanja i okupljanja, kao i po pitanjima uključenosti civilnog sektora u proces donošenja politika i odluka i saradnje sa organima vlasti.
Prethodne, 2024. godine, došlo je do intenziviranja primene represivnih mehanizama od strane vlasti prema građanima/kama sa ciljem gušenja osnovnih sloboda. Negativnom trendu rasta broja napada, fizičkih i verbalnih, pridruženi su i neki novi oblici pritisaka kojima su aktivisti/kinje i građani/ke izloženi. Masovna, arbitrarna hapšenja, privođenja na informativne razgovore, saslušavanja samo zbog objava na društvenim mrežama, prisluškivanje aktivista/kinja i novinara/ki, proterivanje stranih državljana iz zemlje, uz konstantnu kampanju targetiranja i političku zloupotrebu institucija u svrhu obračuna sa neistomišljenicima doživeli su neslućene razmere u prethodnoj godini, a sa njihovom primenom se nastavilo i u tekućoj 2025. Tokom prethodne godine registrovano je ukupno 234 slučaja kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda, od kojih se 110 odnosilo na slobodu izražavanja, 54 na slobodu udruživanja i 70 na slobodu okupljanja. U pogledu vrste napada, od 248 pojedinačna slučaja, 63 su bili fizički napadi, 62 verbalni napadi i 123 slučajevi pritiska. Brojčani podaci ukazaju na rast ugrožavanja osnovnih prava i sloboda u odnosu na 2023. godinu, a do sada prikupljeni podaci u 2025. godini ukazuju da je situacija još gora u odnosu na prethodnu.
Ipak, i pored svih pritisaka i pokušaja da se uguši autentična građanska reakcija i pravo na protest i slobodno izražavanje, čini se da organizovanje i delovanje građana/ki i aktivista/kinja nikada nije bilo snažnije i ujedinjenije. Za to su zaslužni prošlogodišnji ekološki protesti, a potom i studentski protesti protiv korupcije koji su još jednom izveli građane/ke na ulice širom zemlje. Novi talas organizovanja i borbe za vladavinu prava nastavlja da teče paralelno sa pokušajima vlasti da onemogući i uguši demokratsko pravo građana/ki na delovanje.
Izveštaj u celosti možete preuzeti na sledećem linku:
Još predlagača i kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istupilo je danas iz procesa izbora, navodeći brojne neregularnosti i kršenje Zakona o elektronskim medijima.
Sa jučerašnjim istupanjem šest filmskih udruženja i Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i njihovih četiri kandidata, ukupan broj onih koji su se do sada povukli iz procesa popeo se na 78 ovlašćenih predlagača i 16 kandidata i kandidatkinja. U čak sedam od ukupno devet kategorija istupili su predlagači i kandidati, što jasno pokazuje da je ovaj proces izgubio svaki legitimitet.
U današnjem dopisu upućenom Narodnoj skupštini, potpisnici navode da je Odbor za kulturu i informisanje i zvanično odlučio da ne prihvati nijedan od 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači, a u kojima je ukazivano na grubo kršenje i pogrešno tumačenje osnovnih zakonskih odredaba. Odbor je, prema njihovim navodima, i sam u zvaničnim dokumentima utvrdio nepravilnosti kod više predlagača i kandidata, ali je odlučio da ih ignoriše i sve zadrži na listi, uključujući i koji nisu dostavili dopune koje je Odbor prethodno zahtevao.
Pogrešnim tumačenjem zakona smatraju i odluke Odbora prema kojima su štampani mediji izjednačeni sa elektronskim ukoliko imaju veb sajt, da osobe od 15 do 18 godina nisu deca, kao i da se sve kvalifikuje kao zaštita dece poput, na primer, bavljenja starim zanatima ili košarkaških treninga. Dodaju da je Odbor odbio da traži i sačeka autentična tumačenja ovih pojmova pre nego što je utvrdio konačnu listu.
Navode i da su njihovi zahtevi za poštovanje zakona predstavljeni kao pritisak na institucije i prepreka u evropskim integracijama Srbije. „Ako je za državu evropski put moguć samo kršenjem sopstvenih zakona – u takvom procesu ne možemo i nećemo biti saučesnici”, navodi se.
“REM postoji zarad zaštite građanskih prava – slobode izražavanja, zaštite dece, sprečavanja govora mržnje i obezbeđivanja medijskog pluralizma. Njegova svrha nije ispunjavanje političkih ciljeva, međunarodnih obećanja ili simulacija reformi u okviru evropskih integracija”, ističu potpisnici.
Danas počinje serija sastanaka predlagača iz devet grupacija koje su nominovale kandidate za REM, s ciljem da predlagači glasanjem odaberu po dva kandidata iz svake grupacije. Međutim, predlagači i kandidati koji su danas istupili iz procesa, upozoravaju da će glasanje neizbežno dovesti do izbora nelegalnih kandidata od strane mnogobrojnih predlagača koji nemaju pravo glasa, a time i do nezakonitog sastava Saveta REM.
Podsećamo da je do kršenja Zakona o elektronskim medijima došlo i tokom prethodnog procesa izbora za članove Saveta REM. Aktuelni proces je vođen sa još izraženijim proceduralnim nepravilnostima i grubim kršenjima zakona, dok još uvek nemamo reakciju Tužilaštva na podnete prijave i utvrđivanje odgovornosti za kršenje zakona tokom prethodnog postupka.
Dopis koji je danas dostavljen Narodnoj skupštini sa potpisima predlagača i kandidata koji su istupili iz daljeg procesa, možete pročitati OVDE.
Izbori u Zaječaru i Kosjeriću protekli su u atmosferi dalekoj od demokratskog ideala, ocenjuju u emisiji “15+15 minuta” Milica Marković i Marko Živković, koji su tamo otišli iz Niša kao posmatrači CRTE i Građanskih inicijativa. Oni svedoče o zastrašivanju birača i zloupotrebi javnih resursa, ali smatraju da su se građani, studenti i opozicija dobro organizovali i da više nijedni izbori u Srbiji za SNS neće biti “zicer”.
Celu emisiju pogledajte u video prilogu:
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
![[IZVEŠTAJ] Udruženja građana: Sužavanje prostora za delovanje 2024.](https://gradjanske.vuksha.com/wp-content/uploads/2026/04/IZVESTAJ-Udruzenja-gradana-Suzavanje-prostora-za-delovanje-2024-380x220.jpg)
