Građanske inicijative upozoravaju javnost na opasan predlog izmene Krivičnog zakonika kojom režim pokušava da kriminalizuje proteste – svaka blokada puta proglašava se krivičnim delom, za koje je zaprećena kazna zatvora do godinu dana. Ovim potezom vlast ne štiti bezbednost građana, već im šalje poruku da će svaki pokušaj pobune i otpora biti kažnjen zatvorom.
Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, predviđa i izmenu člana 290. Do sada je ovaj član predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se “postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj” tako da “dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima”. Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko “postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima”. To znači da će svaka protestna blokada bilo koje ulice moći da se tretira kao krivično delo – čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost.
Ovo je ozbiljan i opasan presedan: vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je živote izgubilo 16 ljudi. Umesto da posledice snose odgovorni za sistemske propuste i nasilje koje je usledilo kao odgovor na proteste, režim menja zakon da bi kaznio one koji zahtevaju odgovornost.
Jednako je opasno to što će ovakva izmena da dodatno podstiče sve one koji se vozilima zaleću u protestne skupove i gaze učesnike blokada – jer se građani na ulici unapred proglašavaju kriminalcima. Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, ona zakonom šalje poruku da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano.
To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde.
Kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje. Nijedan zakon ne može poništiti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu.
Iako vlasti pravdaju ove izmene nivelacijom težine konkretnog slučaja, predlagač navodi i da se izmene vrše zbog “potrebe prakse”. Ovo je dokaz da se izmene Krivičnog zakonika rade radi suzbijanja legitimnog prava na slobodu okupljanja.
Zahtevamo od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena. Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest. Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda.
