Ambasade Francuske i Nemačke su danas objavile da je izvršna direktorka Građanskih inicijativa, organizacije civilnog društva iz Beograda, Maja Stojanović dobitnica ovogodišnje Francusko-nemačke nagrade za ljudska prava i vladavinu prava.
Ambasadorka Francuske Florans Ferari je izjavila da je angažman Maje Stojanović dosledno usmeren na „odbranu demokratskih procesa, zaštitu ljudskih prava i promociju nezavisnih medija“, bez kojih „nijedno demokratsko društvo ne može da napreduje“, piše u zajedničkom saopštenju dveju ambasada.
„Dodelom Francusko-nemačke nagrade za ljudska prava Maji Stojanović, Francuska i Nemačka iznova potvrđuju svoju zajedničku posvećenost podršci onima u Srbiji koji svoj glas posvećuju borbi za ljudska prava i reformu vladavine prava, oblastima koje su suštinski važne za napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji“, rekla je ambasadorka Ferari.
Nemačka ambasadorka Anke Konrad je navela da rad Maje Stojanović prikazuje „neophodnu ulogu civilnog društva u promociji i zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava“.
„Francusko-nemačka nagrada za ljudska prava i vladavinu prava svedoči o nepokolebljivoj posvećenosti i hrabrosti svih onih koji se zalažu za demokratiju i ljudska prava“, rekla je ambasadorka Konrad.
Stojanović je zahvalila za priznanje i rekla da je ono za nju „potvrda važnosti glasova građana koji se svakodnevno bore za dostojanstvo, pravdu i ljudska prava“.
„To je priznanje radu Građanskih inicijativa i svih drugih organizacija i građana koji istrajno brane demokratske procese u Srbiji i podseća nas koliko su angažovani građani važni za budućnost našeg društva“, rekla je Stojanović.
Maja Stojanović se ljudskim pravima bavi duže od dvadeset godina, a od 2014. godine je izvršna direktorka Građanskih inicijativa. Ranije je bila predsednica Upravnog odbora Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu.
Učestvuje u više inicijativa za jačanje demokratskih procesa, nezavisnosti medija i tranzicione pravde širom Srbije i Zapadnog Balkana.
Aktivizmom je počela da se bavi u Studentskoj uniji Srbije.
Francusko-nemačka nagrada za ljudska prava i vladavinu prava ustanovljena je 2016. godine. Dodeljuje se širom sveta za rad u odbrani i unapređenju stanja ljudskih prava, slobode izražavanja, nepristrasnog izveštavanja u medijima, borbi protiv nekažnjivosti i mučenja, diskriminacije, nasilja nad ženama i promociji jednakosti muškaraca i žena. Nagradu svake godine dobije po 15 laureata.
Tekuću godinu obeležili su veoma loš nivo Srbije u oblasti ljudskih prava, ali i nikad veća borba za njih, izjavila je Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa.
Komentarišući to što je Civicus monitor u najnovijem izveštaju saopštio da je snizio ocenu građanskog prostora u Srbiji na nivo „pod represijom“, što predstavlja prekretnicu nakon višegodišnje eskalacije napada na osnovne slobode, Stojanović je u gostovanju na Televiziji N1 izjavila da je kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, kojima garant mora da bude država, Srbija u 2025. godina bila na veoma lošem nivou.
“Ono što je meni nekako obeležilo godinu, za razliku od nekih prethodnih, jeste i velika borba za ljudska prava i borba za vladavinu prava, počevši od studenta, pa onda i građana i svih ostalih segmenta društva. Verovatno zbog te borbe i zbog uvida građana na kom nivou se ljudska prava nalaze već godinama, mi smo imali tu povećanu represiju, ali i nikad veću, ja bih rekla, borbu za ljudska prava od 2000. godine”, navela je ona.
Mišljenja je da će borba još trajati, jer nismo dosegli “svetlo na kraju tunela”.
“Ono što je meni važno jeste da vidim uspeh u tome da je ta borba dosledna, da se ona ponavlja iz dana u dan. Čini mi se da i ove lokalne izbore za koje znamo ove godine da su bili pod značajnim napadima vlasti tokom samih izbora. Čak i ti izbori na kojima je prethodna vlast zadržala vlast i u ovoj godini, porast ljudi koji su glasali za opoziciju, način na koji su se građani borili za te izbore pokazuje da je svima nama sad jasno da se za demokratiju se bori svaki dan – ne samo sada dok hoćemo da uspostavimo osnovne kriterijume demokratije, nego i posle kada se ta demokratija ustavi. Ne možemo jednostavno da se ustavimo”, kaže Stojanović.
U izveštaju Civicus monitora Srbija je smeštena u kategoriju „pod represijom“, koja je druga najniža u globalnom okviru, a Stojanović ističe da je problem u tome što smo u ovom trenutku na toliko niskom nivou da se jednostavno ne garantuju osnovna prava i slobode za bilo kog građanina.
“Na nekom ljudskom nivou to znači da jednostavno zakon ne važi za sve, da se zakon selektivno primenjuje. I čini mi se da je sada, i zbog televizije N1, većina građana svesna na koji način se krše ljudima prava, koliko ljudi dobijaju otkaze, na koji način se hapse i studenti, kakva je policijska tortura. Jednostavno to pokazuje na koji način država primenjuje zakon na one koji pokušavaju da se bore za ljudska prava”, kaže sagovornica N1.
Jedna od stvari zbog kojeg se Srbija našla tako nisko na listi je i pritisak na pravosuđe.
“Mi znamo da nama pravosuđe nije potpuno slobodno već dugo vremena, ali ovo što se dešavalo ove godine kada predsednik sam preti sudijama i dužnosnicima koji rade svoj posao, različite smene i promene u pravosuđu ukazuju upravo na to na koji način država u stvari posmatra pravosuđe. Mi smo imali u poslednjih nekoliko meseci i različite javne funkcionere koji prozivaju sudije imenom i prezimenom. Postoje razne kampanje blaćenja protiv njih. Znači, bilo koji sudija koji se odlučio da primeni zakon u nekom slučaju ili tužilac koji je pokrenuo optužnice za određene stvari kao i ovo Tužilaštvo za organizovani kriminal oko pitanja nadstrešnice jednostavno su pod ogromnim pritiskom”, kaže Stojanović.
Kada je situacija u medijima u pitanju, ona navodi da su mediji pod velikim pritiskom.
“Znamo da je situacija već crna. Podsetiću samo na kampanju iz 2017. i 2018. godine o medijskom mraku koju smo još tada nazvali tako i situacija je jednostavno, slično kao za pravosuđe. Situacija je bila crna i pre ovoga. Ovo što se sada dešava je mnogo ogoljeniji pritisak, napadi na UM grupu i načini na koji se vrši pritisak na privatne vlasnike da se promeni uređivačka politika ili daju otkazi u medijima jeste pokazatelj, ali ono što se takođe dešava su veliki pritisci na novinare i na lokalne medije koji su veoma dobro izveštavali o protestu tokom svih ovih godina”, kaže Stojanović.
Pad iz kategorije „opstruiran“ u kategoriju „pod represijom“
Osnovne slobode u dubokoj krizi dok vlasti pojačavaju pritiske na uporne proteste
Demonstranti se suočavaju sa nasiljem policije i grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i zastrašivanjem
CIVICUS Monitor je u najnovijem izveštaju saopštio da je snizio ocenu građanskog prostora u Srbiji na nivo „pod represijom“. Ovo predstavlja prekretnicu nakon višegodišnje eskalacije napada na osnovne slobode. Kategorija „pod represijom“ — druga najniža u globalnom okviru — odnosi se na države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje sa vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili čak zatvorske kazne. Srbija se tako u 2025. godini pridružuje grupi od 50 zemalja sa statusom „pod represijom“, među kojima su Gruzija, Zimbabve, Pakistan i El Salvador.
„Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu“, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora. „Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost.“
Studentski protesti, koji su izbili nakon smrtonosnog urušavanja železničke stanice u Novom Sadu koje se pripisuje korupciji, traju od novembra 2024. godine. Istovremeno, osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti. Demonstranti i oni koji im pružaju podršku suočavaju se s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost.
Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta privedeno više od 1.000 ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih već nalazi u egzilu.
U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih sa njegovom strankom koji su brutalno pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva nakon što je automobilom uletela u masu demonstranata. Vlasti su odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila studentkinja Nikolina Sinđelić. Takođe nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava.
Vlasti su dodatno zaoštrile tenzije organizovanjem kontraskupova i kampova oko ključnih institucija u Beogradu. Istraživački novinari su među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Uz podršku lokalnih vlasti i policijsku zaštitu, ti kampovi su postali mesta čestih sukoba sa antirežimskim demonstrantima.
„Vladajuća stranka sada prožima svaki segment javnog života, čineći pritisak neizbežnim“, kaže Uroš Jovanović, iz Građanskih inicijativa. „Srbija je postala zemlja u kojoj i jedna jedina kritička reč povlači odmazdu. Ta odmazda može imati oblik gubitka posla u javnom ili javno finansiranom sektoru, ciljanih inspekcijskih nadzora od strane državnih organa, kampanja blaćenja u medijima bliskim vladajućoj stranci, proizvoljnih privođenja ili raznih oblika administrativnog uznemiravanja.“
Sloboda okupljanja uskoro bi mogla biti još ugroženija. Predložene izmene Krivičnog zakonika iz septembra 2025. godine predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta.
I sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima. Oni koji javno i glasno podržavaju proteste se suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima. Više od sto zaposlenih u prosveti je ostalo bez posla zbog podrške studentskim blokadama. Nezavisni mediji su takođe na udaru: pojavili su se navodi da je predsednik Vučić lično uticao na preuzimanje kritičkih televizija N1 i Nova, a politički motivisana i pravno upitna imenovanja u savet Regulatornog tela za elektronske medije osigurala su da ova institucija ostane pod punom kontrolom vladajuće stranke.
„Ovo snižavanje ocene nije iznenađenje. Godinama upozoravamo da položaj civilnog društva mora biti u centru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Situacija u Srbiji to jasno potvrđuje“, izjavila je Simona Mladenovska iz Balkanske mreže za razvoj civilnog društva. „Kad pravda kasni, to znači da je nema — za roditelje koji tuguju, za novinare, za aktiviste i sve one koje ućutkuje represija. Sada je na Evropskoj uniji da deluje, zaštiti građanski prostor i obezbedi odgovornost.“
CIVICUS poziva vlasti u Srbiji da hitno obustave nasilje i politički motivisana krivična gonjenja, povuku izmene koje bi kriminalizovale mirna okupljanja i pokrenu nezavisne istrage o zloupotrebama policijskih ovlašćenja i nezakonitom nadzoru.
CIVICUS Monitor je istraživački alat koji prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija, generišući kvantitativne i kvalitativne procene građanskog prostora. Podaci se prikupljaju u saradnji sa više od 20 istraživačkih partnera iz civilnog sektora i nezavisnim procenama ljudskih prava. Građanski prostor može biti ocenjen u pet mogućih kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 14. novembar – 27. novembar 2025. godine
U nedelji kada počinje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, policajac udara ženu u glavu na protestu u Novom Sadu. Ovaj udarac simptomatičan je pokazatelj sa čime se sve žrtve rodno zasnovanog nasilja suočavaju – sa sistemskim, duboko ukorenjienim nasiljem, nasiljem koje je institucionalizovano, nasilje za koje ne postoji sistemsko rešenje jer je sam sistem problem.
Policija je nasrnula na građane/ke Novog Sada i tom prilikom povređeno je i više studenata/kinja, čija su krvava lica odraz represije koja se poslednjih godinu dana sprovodi u ovoj zemlji.
U prethodne dve nedelje, glavni akter nasilja u društvu bila su i lica bazirana u kampu pristalica vlasti – Ćacilendu. Muškarac, osuđeni kriminalac koji boravi u ovom kampu, fizički je nasrnuo na ekipu N1 i razbio im kameru. Predsednik države je, u skladu sa svojim vrednostima i retorikom, osudio „napad na kameru“, kako je rekao.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Organizacije civilnog društva koje rade na zaštiti ljudskih prava i ravnopravnosti upozoravaju da bi izbor Milana Antonijevića za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavljao još jedan korak u potpunom urušavanju nezavisnih institucija u Srbiji.
Od pet nezavisnih institucija koje Srbija ima, uključujući Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, sve su pod kontrolom vlasti, sistemski delegitimisane i na njihovom čelu nalaze se muškarci birani po političkoj lojalnosti, a ne po kriterijumima nezavisnosti i stručnosti.
Izborom Milana Antonijevića na funkciju poverenika nastavlja se praksa preuzimanja institucija i pretvaranja mehanizama zaštite građana i građanki u produženu ruku izvršne vlasti. Njegova politička javna podrška nosiocima moći i veze sa strukturama koje bi trebalo nadzirati, čine ga neadakvatnim da obavlja ovu funkciju na nezavisan i nepristrasan način. Ne manje važno, javna relativizacija nasilja prema ženama čini ga neprihvatljivim kandidatom, posebno ako se ima u vidu rasprostranjenost nasilja prema ženama u našem društvu.
U situaciji u kojoj je diskriminacija sve prisutnija, a marginalizovane grupe sve izloženije, ovakav izbor bi dodatno obesmislilo i poslednji stub institucionalne zaštite ravnopravnosti u Srbiji.
Organizacije civilnog društva zbog toga saopštavaju da neće sarađivati sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ukoliko Milan Antonijević bude izabran. Nećemo učestvovati u konsultacijama, radnim grupama, projektima niti javnim procesima koje vodi institucija čiji je kredibilitet unapred kompromitovan.
Ova odluka je poslednji pokušaj da se odbrani ideja da nezavisne institucije treba da postoje, da služe građanima i građankama, a ne vlasti, kao i da zaštita od diskriminacije i promovisanje ravnopravnosti u Srbiji ne sme biti prividna niti politički kontrolisana.
Potpisnice:
Aktivistička grupa “Žene za promene” Novi Sad
Alternativni centar za devojke
BeFem
Beogradski centar za ljudska prava
Centar za podršku ženama
Centar za razvoj lokalnih medija iz Požarevca
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije
CRTA
Dugina iskra
FemIn kolektiv
FemPlatz
Geten
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava
Impuls Tutin
…IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama s invaliditetom, Novi Sad
Kolektiv Femiks
Lila inicijativa Beograd
Mreža za demokratski dijalog
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Psychosocial Innovation Network – PIN
Tampon zona
Trag fondacija
Udruženje Fenomena
Udruženje KROKODIL
Udruženje OsnaŽene
Udruženje žena Peščanik
Udruženje za prirodu i društvo Multivoks Niš
Uspešne žene Kostolca, Tanja Grgić
Zrenjaninski socijalni forum
Žene u crnom
Ženska platforma za razvoj Srbije
Ženske studije i istraživanja, Subotica
Ženski istraživački centar, Niš
Aida Ćorović
Prof. dr Marijana Pajvančić
Radmila Gujaničić
Zorana Antonijević
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
