Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 26. decembar 2025 – 15. januar 2026. godine
Nastavljamo godinu onako kako smo je završili – sa napadima na medijske radnike i kršenjima osnovnih sloboda i prava. U prethodnom periodu u Srbiji zabeleženi su različiti incidenti, uključujući koordinisane hakerske napade na društvene naloge medijskih redakcija, pretnje i uvrede upućene novinarkama, privođenja učesnika protesta i pritiske unutar radnih kolektiva.
Mete hakerskih napada bile su redakcije Zoomer i Radar, inače redakcije i mediji sa kritičkim uređivačkim pristupom. Ovakve dobro koordinisane digitalne akcije usmerene isključivo na kritičke medije dešavaju se u kontekstu pojačanih pritisaka na medije i predstavljaju pokušaje da se ograniči informisanje javnosti putem društvenih mreža.
U javnim preduzećima nastavljaju da se beleže masovni otkazi i premeštaji zaposlenih koji ukazuju na pokušaje disciplinovanja i postavljanja podobnih kadrova.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru koji – prema predlogu ombudsmana Zorana Pašalića, predviđa da se i na društvenim mrežama uvrste prekršaji iz te oblasti – pravnici, stručnjaci za medije i ljudska prava vide kao mogućnost za brojne zloupotrebe, ukazujući istovremeno da ta oblast nije nadležnost ombudsmana onako kako je Pašalić vidi. Advokatica i izvršna direktorka u Komitetu pravnika za ljudska prava Milena Vasić konstatuje da takav predlog krši prava građana na slobodu izražavanja i napominje da su takvi propisi u nadležnosti policije i njih bi, eventualno, trebalo da predloži Vlada Srbije, dok bi zaštitnik građana o tome mogao da ponudi svoje mišljenje.
„Mi sad imamo potpuno obrnutu situaciju – zaštitnik građana predlaže zabranu, i to jako široko postavljenu zabranu, koja je vrlo opasna. Imamo zaštitnika građana koji štiti državu, a ne građane“, ističe Milena Vasić.
Ona smatra i da sloboda govora mora da dozvoli neke stvari koje su van granica dobrog ukusa i pristojnosti, kada je reč o javnim funkcionerima, političarima i političkoj kritici.
„Ne mora sve da se dopadne, ne mora sve da bude fino i pristojno. Dozvoljene su i psovke, dozvoljeni su i neki malo radikalni načini izražavanja, dokle god neposredno ne pozivaju na nasilje. Prosto, postoji jedna širina sloboda izražavanja na društvenim mrežama, koju bi uvođenje takvih prekršaja značajno suzilo, a samim tim bi građani izgubili jedan od veoma bitnih prostora gde mogu da izraze svoja nezadovoljstva“, ocenila je ona.
Dodaje i da postoje prekršaji koji se već tradicionalno zloupotrebljavaju kada ne postoji osnov da se procesuiraju aktivisti koji kritikuju aktuelnu vlast, pa se očekuje da tako bude i sa ovim propisima.
„Radili smo analizu sloboda izražavanja u digitalnom prostoru Srbije i uspeli da dokažemo da najveći broj ugrožavanja sigurnosti posredstvom interneta i krivičnih postupaka, zapravo, dolazi protiv prerdsednika države i javnih funkcionera, a da najmanje je krivičnih prijava i osuda za krivična dela učinjena protiv žena, koje najviše trpe pretnje i uvrede na društvenim mrežama, a ti krivični postupci i najduže traju“, ukazala je Milena Vasić.
Ona podseća i da je Evropski sud za ljudska prava uspostavio standard koji se odnosi na ograničenje slobode izražavanja, kada i kako to ograničenje može biti dozvoljeno.
„Pred Evropskim sudom za ljudska prava se u svakom pojedinačnom slučaju testira da li je ograničenje ispunilo uslove ili nije. Verujem da ovo ograničenje ne bi prošlo test Evropskog suda za ljudska prava, kada govorimo o slobodi izražavanja – da li je ograničenje zakonito, da li je srazmerno, da li služi legitimnom cilju. Plašim se da bi ovaj legitimni cilj bi ozbiljno poljuljan“, ocenila je Milena Vasić.
Za nju je sporna i odredba prema kojoj osoba za koju se sumnja da je učinila prekršaj na društvenoj mreži, a tvrdi da je to učinio neko drugi, mora da u roku od osam dana da potpune i tačne podatke o identitetu osobe koje je koristilo društvenu mrežu i overenu pismenu izjavu kojom ta osoba potvrđuje da je koristila društvenu mrežu umesto osumnjičenog.
Ona smatra da je „potpuno apsurdno“ tražiti od građana da oni preduzimaju istražne radnje i utvrđuju ko je počinio prekršaj jer bi time trebalo da se bave državni organi, a ne građani.
„To je potpuno suprotno i pretpostavci nevinosti, jer – ako mislite da je građanin učinio neke prekršaje – treba da dokažete da je on kriv“, naglašava Milena Vasić.
Takvi propisi bi, dodaje Vasić, bili dodatno opterećenje za pravosudni sistem i zahtevali bi mnogo resursa jer se ne može očekivati da neko zaist konstantno nadzire društvene mreže i natpise pojedinaca u javnom govoru.
Predstavnik Građanskih inicijativa Uroš Jovanović ocenio je da nacrtom iz kabineta ombudmana, zapravo, legalizuje ponašanje policije tokom protesta na ulicama protekle godine, a sada prebacuje i na teren društvenih mreža.
On podseća da je policija proteklih godinu dana presretala ljude, identifikovala ih, privodila na informativne razgovore, stizali su pozivi da se učesnici protesta jave sudiji za prekršaje.
Ako društvena mreža stvarno postane javni prostor, ako ovaj nacrt bude usvojen u Skupštini, to ćemo ponovo gledati, rekao je Jovanović
„Policija će sada da nadzire društvene mreže, skeniraće šta ko piše. Na društvenim mrežama nemate, ono što imate na javnom prostoru – kontekst, neki ton, neko ponašanje koje se sankcioniše, neku poruku. A veoma lako neku poruku, koja je napisana kroz sarkazam, ironiju, neki tekst pesme – možete protumačiti kao uvredu, drsko, bezobrazno ponašanje“, napomenuo je Jovanović, dodajući da bi „svaka kritika“ mogla da bude tako protumačena.
„Kada vidite koliki je raspon predviđenih kazni – uključujući i novčane i zatvorske, ljudi će dva puta da razmisle kako nešto napisati i da li uopšte napisati. Time se guše društvene mreže. To je jedan prostor koji je još slobodan od vlasti, a oni žele da to stave pod kontrolu“, ukazao je Jovanović.
On napominje da je su društvene mreže osnovale privatne kompanije i svako ko registruje svoj profil ulazi u ugovorni odnos sa tom kompanijom i prihvata uslove korišćenja.
„Sve ono što je zaštitnik građana naveo u Nacrtu zakona i što sada želi da brani građanima, već je predviđeno tim uslovima i pravilnicima te kompanije je zabranjeno“, istakao je Jovanović.
On ukazuje i na efekat straha koji se širi i na društvene mreže, a utiče i na solidarnost ljudi.
„Ljudi će se pitati i da li mogu uopšte da pozivaju na donacije, na pomoć, na solidarnost, sve to što smo videli da su studenti radili prethodnih godina, to je upravo cilj zakona“, rekao je Jovanović.
On od zaštitnika građana očekuje da radi svoj posao, a „umesto da se bavi pravima korisnika društvenih mreža, on se bavi kažnjavanjem ljudi za ono što pišu na društvenim mrežama“.
Pre nego što je napisao Nacrt i njegovo obrazloženje, kaže Jovanović, ako već želi da zalazi u to polje trebalo je a pročitao akt o digitalnim uslugama Evropske unije.
„Država može da reguliše platforme u domenu njihove transparentnosti, zaštite korisnika, ali ne na ovaj način – da ona preuzme društvenu mrežu, da je pretvori u javni prostor i da se stavi potpuni policijski nadzor“, ističe Jovanović.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović ne spori pravo ombudsmanu da inicira izmene određenih zakona, ali smatra sporanim način na koji je to urađeno jer tako problem širi izvan medijske zajednice.
„Što se tiče medija i novinara, problematičan je teret dokazivanja koji se prebacuje na građane, a ne na institucije. Vi morate da idete kod notara, da uveravate da niste vi to objavili. To otvara prostor i za pritiske i na novinare i na okruženje u kojem novinari rade, na njihove izvore, kontakte. Sve to veoma komplikuje i otvara prostor za ogromnu zloupotrebu i dodatni pritisak, a može da podstakne i autocenzuru“, navela je Tamara Filipović.
Ona je najavila da će se NUNS, ukoliko uopšte bude bilo javne rasprave, imati svoj stav i komentare.
„Iskreno, nisam baš ubeđena i da će biti otvorena javna rasprava“, rekla je Tamara Filipović.
Ona ukazuje i da u zemljama Evropske unije propisi o javnom redu i miru ne pokrivaju digitalni prostor, već se za to postoje posebne regulative.
Ombudsman je ranije, tokom decembra, predložio i propis koji podrazumeva zabranu korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, čak i za vreme odmora, tako da bi za komunikaciju sa roditeljima, ukoliko ima potrebe, bili zaduženi nastavnici, izuzev u slučajevima đaka koji zbog zdravstvenog stanja, uz potvrdu lekara, dookažu da imaju potrebu da koriste mobilni telefon i u školi.
Uroš Jovanović to vidi mkao način da se oteža komunikacija, posebno srednjoškolcima i maturantima, koji su bili aktivni u podršci studentima.
„Verujem, ako se to dogodi, da će srednjoškolci, maturanti, naći način da komuniciraju. Ali ovo treba da pokaže njima ko zapravo ima moć, da im unese strah od bilo kakvog budućeg organizovanja, kako su imali prethodnih godina dana“, ističe Jovanović.
Nacrtom izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, sačinjenom u kabinetu ombudstmana, predviđeno je da se osim na javnom mestu, nepristojno i drsko ponašanje kojim se narušava javni red i mir ili se vređa moral građana, tretira kao prekršaj i na društvenim mrežama, što bi važilo i za vređanje i pretnje.
Zakon bi, između ostalog, na društvenim mrežama tretirtao i proricanje sudbine, tumačenje snova ili druge obmane koje uzmenuravaju građane, posredovanje ili organizovanje prostitucije, ali i ugrožavanje spokosjtva građana prikupljanjem donacija bez odobrenja nadležnih organa.
Kazne predviđene Nacrtom kreću se u rasponima od 10.000 do 150.000 dinara, predviđen je rad u javnom interesu od 80 do 360 časova ili zatvor od 10, 30 ili 60 dana.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 12. decembar – 25. decembar 2025. godine
Prethodne dve nedelje bile su izuzetno izazovne pre svega za novinare i novinarke u Srbiji. Nažalost, godinu završavamo talasom uvreda i pretnji paljenjem, streljanjem, nasiljem – pretnjama kojima su novinari/ke bili izloženi tokom cele godine. Zahvaljujući posvećenom i doslednom radu profesionalnih medijskih radnika/ca ove godine mogli smo da vidimo i čujemo šta se sve dešavalo na ulicama i gradovima širom Srbije. A dešavala se borba građana/ki i iskazivanje želje za boljim i drugačijim društvom. Talasi pretnji koji stižu krajem 2025. godine samo su zaključak ove burne, nestabilne i nasilne godine koju je obeležila represija režima nad studentima/kinjama, profesorima/kama, radnicima/cama, poljoprivrednicima/cama, aktivistima/kinjama i novinarima/kama i svim slobodnomislećim članovima/cama društva.
U posmatranom periodu desio se i upad u kuću i uništavanje imovine aktivistkinje udruženja „Žene za mir“. Ovaj napad odraz je urodnjene dimenzije nasilja koja je odlikovala represivne mehanizme vlasti upotrebljivane tokom čitave godine nad studentkinjama koje su prebijane, omalovažavane, kojima je prećeno silovanjem i klanjem. Nasilje nad ženama na protestima od strane policije, femicidi i napadi na braniteljke ljudskih prava dimenzija su koju ne smemo zanemariti kada se borimo za drugačije društvo, društvo ravnopravnih građana i građanki Srbije.
Ipak, i pored svega lošeg što je obeležilo ovu godinu ona će biti upamćena i po nadi koju su studenti/kinje probudli širom Srbije. Pešačenja, trčanje i vožnje biciklima do mesta i gradova u Srbiji ali i Evropi, podigli su građane/ke na noge. Održano je više desetina hiljada javnih skupova, a desili su se i neki od najmasovnijih protesta u istoriji Srbije. Solidarnost i zajedništvo vratili su se na ulicama zemlje zahvaljujući mladim ljudima koji su pokazali da se od borbe za slobodu, vladavinu prava i demokratiju vredi boriti. A borba se nastavlja i još nije gotova.
Srećni praznici i neka 2026. godina bude godina osvajanja sloboda!
U trenutku u kojem se javni prostor u Srbiji sve više sužava, komunikacija više nije samo veština – postaje čin građanske hrabrosti. Upravo iz tog uverenja održana je PRaćka 2025, dvodnevna konferencija posvećena trendovima u komunikacijama u civilnom sektoru, koja se tradicionalno održava svake godine, ovogodišnja – sedma po redu. Na konferenciji su otvorena ključna pitanja glasa, poverenja i odgovornosti, ali su i dodeljena PRaćka priznanja za Kreativnu komunikaciju organizacijama i inicijativama koje su u prethodnoj godini pokazale kako komunikacija može biti alat stvarne društvene promene – SHARE fondaciji i Feminističkom digitalnom hubu „Ujednačene“.
Kroz panele, radionice i masterclass sesije, PRaćka 2025 otvorila je pitanja glasa, poverenja, odgovornosti i vidljivosti u društvu u kojem se borba za javni interes sve češće vodi pod pritiskom. Konferenciju je moderirao novinar Željko Veljković, a uvodnu reč dala je tim liderka ACT projekta Gorana Radovanović (Helvetas Srbija). Ona je tom prilikom izjavila da smo radeći sa organizacijama naučili koliko je komunikacija važna i da omogućava da izgradimo poverenje, uključimo i motivišemo građane, „da u vremenu kada imamo veštačku inteligenciju i bezbroj kanala komunikacije naša uloga nikada nije bila važnija“. „Baš kao u priči o Davidu i Golijatu koja je bila inspiracija za PRaćku, verujemo da ukoliko imamo pravo oružje i znamo da pogađamo pravo u centar, možemo pobediti i najvećeg Golijata“, rekla je Radovanović i poželela učesnicima da tokom konferencije od komunikacijskih stručnjaka dobiju “prave praćke”, komunikacijske ideje i alate i da se vrate u svoje organizacije inspirisani i spremni da upotrebe ono što su naučili. Prisutnima se obratila i Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa koja je poželela uspešan i produktivan rad jer je „transparentna komunikacija veoma važna u radu civilnog sektora u sadašnjem trenutku“.
Dan 1.
Prvi dan konferencije otvorio je „keynote“ govor Pavla Pekića, pozorišnog i filmskog glumca i predsednika Udruženja dramskih umetnika Srbije, koji je govorio o tome kako danas pronaći i sačuvati glas u društvu punom izazova, ali i o odgovornosti onih koji taj glas imaju.
Na panelu „Kreativnost i stvarnost“, koji je moderirala Minja Bogavac, razgovaralo se o tome kako kreativnost postaje jezik društvenih promena, ali i o granicama tog jezika u javnom prostoru. Teodora Perić (Urbana gerila), Ilir Gaši (kreativni producent), Nemanja Marinović (Zoomer) i Ana Mirkailo (Ujednačene) govorili su o umetnosti i artivizmu kao alatima otpora, ali i o rizicima, pogrešnim tumačenjima i osporavanjima sa kojima se takve prakse suočavaju.
Kroz radionicu „Transmedijalna komunikacija – kako se gradi poverenje“, Andreja Koršič bavila se pitanjem kako poruke mogu prerasti u iskustva koja povezuju zajednice, koristeći resurse koje organizacije već imaju. Paralelno, Sofija Nikić je na radionici „Google Ads Grant for Nonprofits“ predstavila kako digitalni alati mogu doprineti većoj vidljivosti i prikupljanju podrške, čak i za male organizacije sa ograničenim kapacitetima.
Dan je završen predstavljanjem platforme PETLJA (www.petlja.online), nove digitalne mreže namenjene povezivanju organizacija, inicijativa i eksperata iz oblasti civilnog društva. Platformu je predstavila Ema Štefanac iz Građanskih inicijativa, ističući njen potencijal kao prostora za razmenu znanja, saradnju i vidljivost aktera koji deluju u javnom interesu. Ovim predstavljanjem PRaćka je dodatno otvorila prostor za razgovor o digitalnim infrastrukturnim rešenjima koja odgovaraju potrebama savremenog civilnog društva.
Dan 2.
Drugi dan PRaćke bio je posvećen komunikaciji zasnovanoj na podacima, strateškom delovanju i zaštiti slobode izražavanja u sve zahtevnijem okruženju.
Masterclass „Komunikacija bazirana na podacima“, koji je vodio Miloš Janković iz Catalyst Balkans, fokusirao se na to kako podaci mogu postati argumenti, a ne puka statistika, i kako se koriste za jačanje kredibiliteta, poverenja i uticaja u javnom prostoru.
U okviru radionice „Sloboda izražavanja pod pritiskom: kako prepoznati i izbeći SLAPP“, Uroš Jovanović govorio je o rizicima sa kojima se suočavaju aktivisti i organizacije koje se bave temama od javnog interesa, poput korupcije i zloupotreba. Kroz praktične primere i osnovne pravne smernice, učesnici su učili kako da prepoznaju elemente potencijalnih SLAPP tužbi, kako da formulišu javne izjave i objave koje ostaju u okvirima zaštite slobode izražavanja, ali i kako da izbegnu najčešće pravne zamke.
Radionica „Nepristojna ponuda: veštine pregovaranja i lobiranja“, koju je vodio Nenad Stojanović, bila je posvećena komunikaciji u pregovorima sa različitim akterima — od partnera i donatora, do medija i zajednice. Kroz dinamičan spoj teorije i prakse, učesnici su radili na prepoznavanju pravog trenutka za pregovore, razumevanju sagovornika i jasnom predstavljanju ideja i projekata, uz poseban fokus na veštine lobiranja i strateškog nastupa.
PRaćka priznanja za Kreativnu komunikaciju 2025
Drugo priznanje pripalo je SHARE fondaciji, za projekat zvuk.labs.rs, zbog izuzetno brzog, odgovornog i transparentnog prikupljanja i obrade podataka o upotrebi, kako se osnovano sumnja, akustičnog oružja za razbijanje demonstracija na mirnom protestu 15. marta u Beogradu. Kroz hiljade prikupljenih svedočenja, preciznu analizu i jasnu vizuelizaciju podataka, SHARE fondacija je omogućila da građani dobiju glas, a javnost i mediji pouzdane informacije i alat za razumevanje i odgovornost.
PRaćka je još jednom je pokazala da komunikacija u civilnom društvu nije pitanje forme, već pitanje odgovornosti i promišljanja. Kroz razmenu iskustava, konkretne alate i prepoznavanje primera dobre prakse, konferencija je potvrdila svoju ulogu prostora u kojem se znanje deli, savezništva grade, a javni interes brani čak i onda kada je to najteže.
U vremenu pritisaka, neizvesnosti i pokušaja utišavanja, poruka ovogodišnje PRaćke bila je jasna: kada se prostor sužava, zajedništvo mora da govori glasnije i pametnije.
Ovogodišnja PRaćka je realizovana uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje iskazano na konferenciji ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 28. novembar – 11. decembar 2025. godine
U nedelji u kojoj se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava građansko društvo u Srbiji nalazi se “pod represijom”. Ovo je utvrdila Međunarodna istraživačka platforma CIVICUS Monitor, koja je snizila ocenu građanskog prostora Srbije sa “opstruiranog“ na “pod represijom“. Ova kategorija, druga najniža moguća, opisuje države u kojima su slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja ozbiljno ograničene, a protivljenje vlastima može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne. Svim ovim, ali i drugim vidovima represije svedočili smo tokom čitave godine. Ni poslednje nedelje 2025. godine ne prolaze bez slučajeva kršenja osnovnih građanskih sloboda i prava.
Vlasti nastavljaju sa špijuniranjem aktivista/kinja i političkih neistomišljenika. BIRN je u saradnji sa SHARE Fondacijom otkrio da je BIA tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy. Pored toga, poljoprivrednici koji su se usudili da protestuju i pruže podršku studentima nalaze se na meti prekomernog, selektivnog inspekcijskog nadzora. Nastavlja se i politička odmazda nad zaposlenima u prosvetnom sektoru koji su podržali studentske proteste i zahteve.
Grupa maskiranih muškaraca sa mentalnim štanglama napala je subotičkog aktivistu nakon što se vraćao sa protesta.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
