Analiza „Omladinska politika u fokusu 2023“ donosi pregled stanja omladinske politike u 25 gradova i opština širom Srbije. Kroz građanski monitoring javnih konkursa, ova publikacija otkriva koje lokalne samouprave finansiraju programe za mlade, koje ne izdvajaju ni dinar, ali i kako izgleda praksa raspodele sredstava — od formalnih propusta i nelogičnosti u ocenjivanju projekata do primera finansiranja aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa omladinskom politikom.
Rezultati ukazuju na ozbiljne izazove: više od trećine analiziranih JLS ne ispunjava svoje obaveze u pogledu omladinske politike, a manji i ekonomski slabiji gradovi najčešće ne izdvajaju sistemska sredstva za mlade — upravo tamo gde je to najpotrebnije.
Analizu u celosti možete preuzeti klikom na dugme ispod:
Ova analiza sprovedena je u okviru projekta okviru projekta „Javno o javnim konkursima“ (Openly about the open calls) koji zajedno sprovode Građanske inicijative i BIRN Srbija, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Mišljenja u ovoj publikaciji su isključivo odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove Građanskih inicijativa. Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Građanskih inicijativa.
Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji 17. januar – 30. januar 2025. godine
Još dve studentkinje teško su povređene u prethodnom periodu. To ukazuje na zabrinjavajuć trend rasta ekstremnog nasilja kojem su izložene žene koje se bave aktivizmom. Na jednu studentkinju naleteo je automobil prilikom blokade u danu Generalnog štrajka. Studentkinja je udarila glavom o ivičnjak i zadobila teške povrede. U danu kad je predsednik države deklarativno govorio o neophodnosti dijaloga, iz prostorija SNS-a batinaši su napali dve grupe studenata i tom prilikom bejzbol palicama istukli jednu devojku i povredili je.
Borba studenata i studentkinja, đaka i njihovih profesora i profesorki, borba je svih nas. To je borba protiv korumpiranog sistema, borba za vladavinu prava i nezavisnost institucija.
U posmatranom periodu desilo se i proterivanje 13 stranih državljana/ki iz Srbije koji su učestvovali na radionicama u organizaciji Erste Stiftunga. Njihovo proterivanje nastavak je pritiska koji službe bezbednosti sprovode nad domaćim, regionalnim i stranim aktivistima i aktivistkinjama i takođe ga treba posmatrati u kontekstu pokušaja vlasti da legitimne studentske proteste predstavi kao pokušaj mešanja stranog faktora u unutrašnja pitanja.
Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:
Ko je sve dobijao novac na konkursima Ministarstva turizma i omladine? Koliko su te organizacije vidljive, aktivne i zaista realizuju projekte koje prijave? Koliki iznosi se dodeljuju organizacijama koje nemaju ni veb-sajt, ni raniji promet, niti dokaze o sprovođenju aktivnosti?
Na ta pitanja odgovara analiza konkursa za udruženja mladih i za mlade koje je raspisalo i sprovelo Ministarstvo turizma i omladine tokom 2022. i 2023. godine.
Analizirano je 119 organizacija (udruženja mladih i za mlade) koje su dobile projekte na dva konkursa, jednim u vezi sa sprovođenjem Strategije za mlade, a drugi u vezi sa podsticanjem zapošljavanja — ko su, kada su osnovana, koliko su bile aktivne, koliki su im budžeti, kako (i da li) su realizovali projekte, kao i šta se može saznati iz njihove digitalne prisutnosti i iz projektne dokumentacije.
Ova analiza ukazuje na sistemske slabosti, potencijalne zloupotrebe i potrebu za većom transparentnošću u raspodeli javnih sredstava.
Ova analiza sprovedena je u okviru projekta „Javno o javnim konkursima“ (Openly about the open calls) koji zajedno sprovode Građanske inicijative i BIRN Srbija, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Šestoro nezavisnih kandidata objavili su danas da povlače kandidature zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima tokom ovog procesa, zato što su prihvaćeni i predlagači i kandidati koji ne ispunjavaju zakonske uslove, kao i zbog diskriminacije kandidata.
To je ranije, dopisom Skupštini Srbije u koji je Cenzolovka imala uvid, iz istih razloga uradio i Fijuljanin, kandidat nacionalnih manjina.
Mirković (kandidat Poverenice za zaštitu ravnopravnosti), Šabić, Valić Nedeljković (kandidati udruženja za slobodu izražavanja), Hubač (kandidat udruženja scenskih i dramskih umetnika), Krstić i Aleksić (kandidati udruženja za zaštitu dece) istakli su nezakonitost celog procesa izbora Saveta od samog početka.
STOJANOVIĆ: IŠTVAN BODŽONI JE MAĐARSKI ŽELJKO MITROVIĆ
Direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović, koja je jedna od predlagača, poručila je da povlačenje kandidatura ne znači odustajanje od nezavisnog REM-a, naprotiv – ovo je pritisak na vlast da dobijemo nezavisan REM:
„Mi ovde možemo sutra da napravimo 35 organizacija i da ih registrujemo po zakonu. To ne znači da tih 35 organizacija mogu da predlože kandidate za Savet REM-a. A upravo to se desilo u ovom procesu.“
Ona je citirala zakon po kome vlasnik medija ne može da bude u Savetu REM-a.
„Željko Mitrović je tako mogao da bude kandidat za Savet REM-a i da kaže kako će podneti ostavku ako bude izabran. Ištvan Bodžoni, kandidat nacionalnih manjina, je Željko Mitrović u mađarskim medijima. On ima brdo medija, dobio je 50 projekata od države Srbije i svake godine dobija milion evra od mađarske vlade. Dakle, on je pod kontrolom i ovog i mađarskog režima“, dodala je Stojanović.
Hubač: Osporiću ceo ovaj proces zbog diskriminacije
Dušan Aleksić, kandidat udruženje za zaštitu dece, rekao je da izveštavanje o studentskim protestima pokazuje kako je neefikasan REM „poguban po naše društvo“.
„Četiri nacionalne televizije sada niko ne kontroliše, ni dok je postojao prethodni Savet niko nije reagovao. Studenti trpe targetiranje preko medija“, rekao je Aleksić, koji ovaj proces vidi kao smejanje u lice narodu.
Kandidat udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika Željko Hubač istakao je da trenutna društvena kriza mora na miran način da se završi, verovatno izborima, ali:
„Ovim izborom Saveta REM-a oni pokazuju da im nije stalo do demokratskih i ravnopravnih izbora.“
Hubač je podsetio kako je poslanik SNS Nebojša Bakarecna prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje u vezi sa izborom Saveta, kada se razgovaralo o predloženim kandidatima, rekao da je Hubač poznat po antisrpstvu i mržnji prema sopstvenom narodu i da ne sme da radi u bilo kojoj državnoj organizaciji.
Hubač se zbog toga obratio poverenici za zaštitu ravnopravnosti, koja je donela rešenje da su ovim navodima prekršeni Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije, konstatujući da Bakareca štiti „imunitet neodgovornosti“, pravni termin koji nije šala. Hubač je ponovio da će zbog diskriminacije tražiti da se čitav proces obori:
„Odlučio sam da povučem kandidaturu, jer ne želim više da budem izlagan diskriminaciji i na skupštinskoj sednici. Pozivam i sve ostale kolege da se zbog diskriminacije povuku iz ovog procesa, jer ću njihovo ćutanje razumeti kao njeno odobravanje.“
Saša Mirković, kandidat poverenice za ravnopravnost, misli da su nezakonito tokom procesa eliminisani i predlagači kao što su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Univerzitet umetnosti, koji su predložili takva imena kao što su profesorka Snježana Milivojević, Mileva Malešić, profesori Ivan Medenica i Vanja Šibalić.
„Univerzitet umetnosti je ponudio primer kako je akademska zajednica mogla da doprinese nezavisnosti Saveta REM-a, ali su njihovi kandati odbačeni. Prošli su kandidati drugih univerziteta, za koje su utvrđene brojne nepravilnosti. Napominjem da zakon eksplicitno zabranjuje kandidate koji su bili članovi Saveta REM-a, kao i one koji su u sukobu interesa, ali su oni ipak prošli“, dodala je Aleksandra Krstić, kandidatkinja udruženja za zaštitu dece.
Nezakonito i pre početka kandidovanja
Čitav proces izbora novog Saveta REM-a obeležen je kršenjem zakona. Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije na vreme raspisao konkurs, zbog čega je podneta krivična prijavaprotiv predsednice Odbora Nevene Đurić (SNS).
Konkurs je raspisan sa nekoliko meseci zakašnjenja, tada sa očiglednom namerom da Srbija ispuni uslove za Reformsku agendu, za evropske integracije i za otvaranje klastera tri, koji se odnosi na elektronske komunikacije i informaciono društvo.
Uprkos obećanju po kojem je novi Savet REM-a trbalo izabrati do kraja prošle godine, to se nije dogodilo, pa je traženo produženje do kraja januara. Sva je prilika da Savet REM-a neće biti izabran ni tada.
Već na prvoj sednici Odbora, na kojoj se raspravljalo o predlagačima i kandidatima za članove Saveta REM-a, poslanici Srpske napredne stranke su otvoreno rekli da imaju nameru da nastave da kontrolišu ovo telo, te da ih ne zanima to što su među predlagačima fantomske organizacije koje ne ispunjavaju uslove konkursa, dok je deo kandidata, koje takve organizacije predlažu, otvoreno na strani vlasti.
Poslanici opozicije su čitav proces nazvali lakrdijom i farsom, a jedan broj kandidata je tokom razgovora sa Odborom u Skupštini tražio da se proces u sedam od devet kategorija ponovi.
Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, tokom razgovora sa predlagačima i kadidatima u Skupštini istakla je da je jedan kandidat, penzionisani profesor Zoran Jevtović, koji je i glavni urednik časopisa čiji je izdavač SNS, rekao kako su kandidati prošli stranačku selekciju.
Snimak današnje konferencije pogledajte u video prilogu:
Članovi i članice Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, iz redova organizacija civilnog društva (OCD), obaveštavaju javnost da su jednoglasno doneli odluku da u narednom periodu ne učestvuju u radu i ne prisustvuju sednicama Saveta. Članstvo u ovom telu Vlade Republike Srbije biće zamrznuto do utvrđivanja i otklanjanja okolnosti koje su dovele do ugrožavanja delovanja civilnog društva u Republici Srbiji i kršenja domaćih i međunarodnih propisa i planskih dokumenata iz ove oblasti.
Ova odluka je doneta u svetlu brojnih incidenata koji ukazuju na pogoršanje položaja civilnog društva, uključujući:
Kampanje “blaćenja” usmerene protiv OCD, koje traju već duže vreme.
Nedostatak reakcije predstavnika organa državne uprave u Savetu na alarmantne izveštaje o pritiscima, zastrašivanju i napadima na branitelje i braniteljke ljudskih prava, aktiviste_kinje i studente_kinje.
Nedavni incident privođenja i proterivanja učesnika Erste akademije za nevladine organizacije u organizaciji Erste fondacije iz Beča, kojima je zabranjen ulazak u Srbiju na godinu dana, bez adekvatnog obrazloženja.
Smatramo da su ovim postupcima nadležnih organa narušena osnovna prava na slobodu udruživanja, okupljanja i izražavanja, što predstavlja direktno ugrožavanje rada civilnog društva u Republici Srbiji.
Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva osnovan je kao mehanizam za dijalog i saradnju između OCD i državnih organa. Njegova uloga je da prati i analizira stanje u najznačajnijim oblastima delovanja civilnog društva, kao i da zastupa interese građana kroz uključivanje u procese donošenja odluka. Nažalost, izostanak konkretnih mera i reakcija državnih organa na trenutnu situaciju onemogućava realizaciju ovih ciljeva.
Očekujemo hitnu i adekvatnu reakciju resornog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u skladu sa njihovim nadležnostima, kako bi se stvorili uslovi za nastavak rada Saveta.
Potpisnici i potpisnice:
Aleksandar Prica, Asocijacija DUGA; Vladimir M. Pavlović, Beogradska otvorena škola; Miroljub Nikolić, Caritas Šabac; Gordana Adamov, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS); Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju; Marija Mitrović, Trag fondacija; Saša Stefanović, Mreža organizacija za decu Srbije MODS; Milan Krilović, Evropski omladinski centar Vojvodine; Dragoslava Barzut, Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje „Građanske inicijative“; Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš; Bojana Džulović, Beogradska otvorena škola; Andrijana Nikolić, Caritas Šabac; Milica Borjanić, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS); Miloš Đajić, Centar modernih veština; Željko Mitkovski, Fondacija Ana i Vlade Divac; Iva Eraković, Prijatelji dece Srbije; Edit Vereš, Savez udruženja „Novosadski omladinski forum“; Slaviša Kovač, Asocijacija DUGA; Ivana Teofilović, Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje „Građanske inicijative“; Maja Kamenov, Odbor za ljudska prava Niš; Milena Mihajlović, Centar za evropske politike.
This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.
Analizu u celosti možete preuzeti klikom na dugme ispod:
