Аутор: Tijana Ilić

Tri slobode pod lupom: 1. maj – 15. maj 2025. godine

Beograd, 15. maj 2025. godine

Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji
1. maj – 15. maj 2025. godine

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužni predlog protiv sedmoro aktivista neformalne studentske grupe Stav i petoro članova Pokreta slobodnih građana. Tužilaštvo je predložilo da Viši sud u Novom Sadu, okrivljene oglasi krivim zbog sumnje da su izvršili krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu sa krivičnim delom Napad na ustavno uređenje i krivičnim delom Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i da im izrekne maksimalne zakonom propisane kazne za krivično delo koje im se stavlja na teret. Aktivistima preti kazna do 5 godina zatvora. Šestoro aktivista i dalje je u pritvoru, dok je drugih šestoro van zemlje. Jedna od uhapšenih, profesorka Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu i danas je zbog lošeg stanja prevezena u bolnicu u Beogradu.

Građani/ke i studenti/kinje prepoznali su opasnost ovog slučaja grube političke zloupotrebe zakona u cilju obračuna sa političkim neistomišljenicima vladajućeg režima i pozvali su na proteste u više gradova. Do guranja sa policijom došlo je ispred zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu i ispred Osnovnog suda u Nišu.

Proces koji se vodi protiv aktivista/kinja, baziran na nelegalno prisluškivanom razgovoru, i eventualna presuda za delo koje nije učinjeno bilo bi stavljanje konačne tačke na slobodu izražavanja u zemlji u kojoj zakon nije jednak za sve, a institucije štite prvenstveno partijske interese.

Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod:

SLUČAJEVI KRŠENJA OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI 1. MAJ – 15. MAJ 2025. GODINE Download

мај 15, 2025
Snaga borbe: Protiv predrasuda i tišine – svakodnevna borba za prava ljudi s mentalnim invaliditetom

U novoj epizodi serijala Snaga borbe, upoznajemo Snežanu Lazarević, majku mladića sa autizmom i aktivistkinju organizacije MDRI-S – Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom. Njena borba je počela iz lične potrebe: da svom sinu Stefanu obezbedi dostojanstven i ispunjen život. Vremenom, ta borba je prerasla u zalaganje za sistemske promene i prava svih osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama u Srbiji.

„Nisam želela da biram ono što je lakše za mene, već ono što je bolje za njega,“ kaže Snežana, govoreći o odluci da Stefan pohađa redovnu školu, uprkos predrasudama i savetima da bi mu bilo „lakše“ u specijalnoj školi. Danas je Stefan ne samo član MDRI-S, već i autor blogova i važan glas u borbi za bolje razumevanje osoba sa autizmom.

„Dobio sam dijagnozu autizma sa tri godine jer nisam govorio, a čitao sam novine. Tek sam u četvrtoj progovorio“, priča Stefan. Njegova mama, kaže, čitala je knjige o autizmu kako bi ga bolje razumela. Danas on jasno govori o onome što sistem mora da menja, ali i ističe koliko je važna jasna i precizna komunikacija: „Osobe s autizmom često ne razumeju šta se od njih očekuje. Potrebna su konkretna uputstva i najave svake promene – inače mogu postati uznemireni.“ Na pitanje da li je ponosan na mamu, odgovara jednostavno i iskreno: „Jesam. Mnogo se trudila oko mene.“

Snežana posebno upozorava na položaj ljudi i dece koja su smeštena u ustanovama socijalne zaštite:

“Oni su tamo jer mi u zajednici nismo u stanju da im obezbedimo podršku i njima su u tim ustanovama mnoga prava uskraćena. Oni nemaju pravo na privatnost. Žive u sobama sa šest, osam, deset ljudi koje pre toga nikada nisu upoznali. Imaju neka grupna tuširanja, imaju toalete bez vrata. Moraju da jedu onda kada se servira obrok, a ne kada su gladni. Moraju da traže dozvolu da izađu iz ustanove, a neki čak moraju da traže dozvolu da izađu iz sobe u dvorište ustanove. Ima puno ljudi i dece koji nisu pokretni i koji skoro pa nikad ne izlaze iz tih svojih kreveta, a ne iz soba”, govori Snežana.

Lazar Stefanović, član MDRI-S, svoju posvećenost organizaciji razvijao je i kroz angažman u Nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture. Obilazio je ustanove i iz prve ruke svedočio uslovima koji su ga duboko potresli. Jedna od poseta domu za smeštaj lica s invaliditetom u Sremčici ostavila je ogroman trag.

“Taj trenutak ulaska u dom, u krug doma gde vidite desetinu dece koja trče ka vama jer im najviše nedostaje zapravo ljudski dodir”, kaže on i dodaje da je upravo to ono što vam zapečati motiv zauvek – da nijedno dete nikada ne bi trebalo da živi tako.

Iako u rezidencijalnim ustanova, ističe, rade profesionalci koji se trude, to nije dovoljno za jedno dete:

“Njemu treba mnogo više. Treba mu stabilna figura, ili roditelj ili hranitelj ili roditelj po usvojenju. U svakom slučaju, njihov boravak, njihov život u rezidencijalnoj instituciji je definitivno nešto što nijedno dete na svetu ne bi trebalo da iskusi nikada.”

Dodaje da se MDRI-S prvenstveno bavi promenom zakonskog i strateškog okvira, što je proces koji traje godinama

“Te promene su nekada vrlo mukotrpne. Mogu jako puno da traju i iz ugla gledišta jedne osobe koja se bavi time taj put i proces mogu biti obeshrabrujući. Nekada promene zakona traju po deset, petnaest ili dvadeset godina. Nekada se zakon napiše i stoji u fioci po pet godina”, ističe on.

Uprkos sporim promenama, u MDRI-S veruju u snagu upornosti i zajedničkog pritiska na sistem. „Ne mogu da pustim. Nadam se da ćemo upornošću postići da promene budu veće, da će nas neko čuti i razumeti da nije to ništa komplikovano da obezbedite podršku za nekog čoveka u zajednici“, zaključuje Snežana.

Celu priču pogledajte u video prilogu:

Ovaj video je realizovan uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje iskazano u ovom video ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

мај 14, 2025
Maja Stojanović: Mladi sada mogu da preokrenu izbore uprkos lošim izbornim uslovima

7. maj 2025.

Izvor: N1

Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, podržala je poziv studenata da se održe vanredni parlamentarni izbori i istakla da rezultat izbora zavisi od brojnosti i da sada postoji veliki broj mladih koji bi mogli da preokrenu rezultat protiv vlasti.

Komentarišući zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Stojanović je u „Iza vesti“ kazala da taj poziv predstavlja artikulaciju ogromnog nezadovoljstva ne samo studenata, već i građana, a koje je viđeno prethodnih meseci.

Upitana da li je logično tražiti vanredne izbore, a zanemariti izborne uslove, gošća „Iza vesti“ kaže da jeste i da ne veruje da će vlast dati izborne uslove da bi potom izgubila izbore.

„Mora mnogo više građana da izađe na izbore i moramo da radimo na uslovima… Nadam se da mladi ne zovu samo da se raspišu izbori, nego da i oni izađu na izbore. Mi sada imamo ogroman broj mladih ljudi koji bi mogli da preokrenu izbore“, kazala je Stojanović.

Kada su u pitanju sami izborni uslovi, ona je kazala da je REMultimativni izborni uslov, kao i da su studenti to uvideli.

„U ceo birački spisak kao građani, opozicija, mediji nikada ne možemo da imamo uvid. Radili su nešto na tome, ali veoma je teško da neko kaže da li je birački spisak u redu. Ja sam za izbor onih uslova koje možemo da prekontrolišemo, a REM možemo. I tu je važno da taj izborni uslov ne bude nispunjen“, kazala je Stojanović.

Ona je dodala da će ovaj put zbog javnosti u svih devet oblasti biti nezavisni kandidati za članove Saveta REM-a.

Odnos EU prema Srbiji promenjen jer su građani promenili stav

Direktorka Građanskih inicijativa je ocenila da se narativ Evropske unije prema Srbiji potpuno promenio. Kaže da su oštrije poruke krenule još od januara.

“Sve je krenulo sa Laurom Koveši i podizanjem istrage, posete Marte Kos, ono što je rekla na samoj sednici Evropskog parlamenta. Imamo veoma veliki preokret u odnosu na to kakva je retorika, i taj način pritiska na vlast da se usaglasi, pre svega sa evropskim vrednostima. Mislim da je to dosta promenjeno“, kazala je Stojanović.

Upitana da li predsednik Srbije Aleksnadar Vučić mora da ispuni uslove Evropske unije, Stojanović kaže da je poruka da država mora da ispuni te uslove.

„Da li će ova vlast da radi u interesu države, to je drugo i unutrašnje pitanje. Poruka EU je da neće više da žmuri vlastima na ono što su obaveze države Srbije“, ukazala je gošća „Iza vesti“.

Govoreći o tome zašto je bilo potrebno toliko vremena da EU promeni odnos prema Srbiji, Stojanović kaže da se promenilo to što su shvatili da društvo u Srbiji ne želi više ovako da živi.

„Gledali su da li ima različitih glasova, da li ima dinamike u društvu koja je drugačija od onoga što radi partija na vlasti, gledala je da li ima opozicije, opozicija nije vidljiva ako ne može da skupi 30 do 40 posto na izborima. Studenti su doneli ono što je jasno, da mlade generacije i većina ljudi ne želi ovako da živi, želi vladavinu prava i pravnu sigurnost u državi, a to je krenulo od onog slogana ‚korupcija ubija‘“, ukazlaa je Stojanović.

Celo gostovanje Maje Stojanović pogledajte u video prilogu.

мај 7, 2025
Novi izbori za članove Saveta REM-a: Podsećamo kako je izgledao prethodni izborni proces koji je poništen
U svetlu raspisivanja novog konkursa za članove Saveta REM-a, Građanske inicijative podsećaju javnost na nezakonitosti i manipulacije koje su obeležile prethodni pokušaj izbora ovog važnog regulatornog tela.

U trenutku najvećih protesta u Srbiji od devedesetih godina, Vlada Srbije i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje pokušali su da iskoriste atmosferu krize kako bi kroz netransparentan proces obezbedili kontrolu nad REM-om – telom koje ima ključnu ulogu u nadzoru medija sa nacionalnom frekvencijom. Konkurs je tada raspisan 25. novembra 2024. godine, i to sa više meseci zakašnjenja u odnosu na zakonom utvrđene rokove. Nastavljeno je – netransparentno.

Građanske inicijative su pomno pratile proces kandidovanja i objavljivale na veb-sajtu www.remontuj.tv, a nalaze objedinile u Izveštaju koji je, između ostalog, otkrio:
- 17 od 34 kandidata za članove Saveta REM-a nije ispunjavalo zakonske kriterijume.
- 32 od 121 predlagača kandidata takođe nije ispunjavalo zakonske uslove.
Konačni izbor članova Saveta REM-a nije se desio jer je, usled nepravilnosti tokom procesa izbora, 7 kandidata iz 5 različitih oblasti povuklo svoje kandidature. Konferenciju za medije, održanu 28. januara, povodom povlačenja kandidata, možete pogledati na ovom linku.

Nakon studentske dvonedeljne blokade RTS-a, sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za članove Saveta, stavljen je van snage prethodni proces i raspisan novi konkurs na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 28. aprila 2025. godine. Cela procedura otpočinje objavom konkursa u Službenom glasniku. Objava se očekuje 05. maja 2025. godine.

Analizu o procesu izbora za članove Saveta REM-a možete preuzeti klikom na dugme ispod:

IZVEŠTAJ DOPUNJEN Download
мај 5, 2025
BCSDN Civic Space Hakaton: Otvoreni poziv za organizacije civilnog društva i akademske institucije

Mreža za razvoj civilnog društva Balkana (BCSDN) vas poziva na Civic Space Hakaton koji se održava u Skoplju, 17–18. juna 2025. godine, kako bismo zajedno osmislili rešenja za izazove s kojima se suočava civilno društvo u regionu (dezinformacije, kampanje blaćenja, smanjenje dostupnih resursa).

Spremni ste da hrabre ideje pretvorite u konkretna rešenja?

BCSDN poziva organizacije civilnog društva i akademske institucije iz celog Zapadnog Balkana da okupe svoj najbolji tim i prijave se za prvi Civic Space Hakaton: Inoviraj za uticaj!

Zajedno ćemo kreirati snažna rešenja za neke od najhitnijih izazova za civilno društvo danas: dezinformacije, kampanje blaćenja i sve manji pristup osnovnim resursima. Ovo je prilika da okupite svoje najsjajnije umove — aktiviste, IT stručnjake, pravnike, komunikatore, dizajnere — i osmislite budućnost otpornog civilnog sektora.

Izazov: Dizajnirajmo budućnost otpornog civilnog društva

Civilno društvo na Zapadnom Balkanu je pod dvostrukim pritiskom:

Kampanje blaćenja i dezinformacije urušavaju poverenje javnosti.

Restriktivne i politizovane prakse finansiranja potkopavaju nezavisnost organizacija.

Kao rezultat, civilno društvo postaje finansijski nestabilno i ranjivo, dok lažne organizacije (tzv. GONGO) dominiraju zbog nedostatka transparentnosti.

Poziv je otvoren za organizacije civilnog društva i akademske institucije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, koje mogu formirati interdisciplinarne timove od 4 do 6 članova.

Ko može da se prijavi?

● Nosilac prijave mora biti registrovana organizacija ili akademska institucija iz regiona.

● Prijave pojedinaca se ne prihvataju.

● Timovi treba da okupe različite veštine – od aktivizma, tehnologije, dizajna, prava, komunikacija do istraživanja.

● Učesnici moraju biti posvećeni, spremni za timski rad i intenzivno angažovanje pre i tokom događaja.

Šta dobijate?

Prva nagrada: 3.500 €

Druga nagrada: 2.000 €

Podrška nakon hakatona: Početna sredstva i mogućnost ugovora za dalji razvoj (do 50.000 €)!

Stručno mentorstvo: Praktična podrška od mentora iz oblasti tehnologije, komunikacija, zagovaranja i digitalnih inovacija.

Umrežavanje: Upoznajte regionalne inovatore, stručnjake iz civic tech sektora i potencijalne partnere.

Vidljivost: Vaše rešenje biće predstavljeno širom regiona kroz mrežu i partnere BCSDN-a.

Pored toga, svi troškovi puta, smeštaja i lokalnih izdataka za odabrane timove su pokriveni.

Ko? Organizacije civilnog društva i akademske institucije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Prijave su otvorene do 11. maja 2025. godine.

Ceo tekst poziva i aplikacion formular nalazi se na veb-sajtu BCSDN-a, dostupni su OVDE.

мај 2, 2025