Аутор: Tijana Ilić

Organizacije civilnog društva izrazile su zabrinutost zbog odredbe školskog kalendara za srednje škole za školsku 2026/2027. godinu, kojom se predviđa jednodnevna poseta učenika specijalizovanoj izložbi “EXPO 2027 Beograd”.

U Pravilniku o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada srednjih škola navedeno je da će škole godišnjim planom rada predvideti jednodnevnu posetu učenika izložbi EXPO 2027, u periodu od 17. maja do 25. juna 2027. godine. Nakon reakcija javnosti, Ministarstvo prosvete saopštilo je da je reč o “mogućnosti studijske posete”, a ne o obavezi.

Organizacije upozoravaju da takvo pojašnjenje nije dovoljno, jer saopštenje Ministarstva ne može zameniti jasnoću propisa.

“Ako je reč samo o mogućnosti, zašto je u pravilniku korišćena formulacija da će škola godišnjim planom rada predvideti ovu posetu? Škole, roditelji, nastavnici i učenici moraju znati da li se ova aktivnost planira kao obavezna, dobrovoljna, nastavna, vannastavna ili fakultativna”, navodi se u saopštenju.

Potpisnice saopštenja ističu da Ministarstvo mora da objasni po kom pravnom osnovu se poseta EXPO-u uvodi u godišnje planove rada škola, ko donosi odluku o njenoj realizaciji, da li će biti potrebna saglasnost roditelja i da li učenici mogu da ne učestvuju bez posledica.

Posebno se ukazuje na to da Ministarstvo ovu aktivnost naziva “studijskom posetom”, ali da nije jasno koji se konkretni obrazovni ciljevi i ishodi njome ostvaruju, niti zašto je baš EXPO prepoznat kao aktivnost od obrazovnog značaja za sve škole.

“Nije sporno da škole mogu organizovati različite oblike obrazovno-vaspitnog rada van škole. Sporno je da se aktivnost koja uključuje organizovani odlazak učenika van škole uvodi bez jasnog odgovora na pitanja ko odlučuje, ko plaća, ko odgovara za bezbednost i koja prava imaju roditelji i učenici”, poručuju organizacije.

One upozoravaju i da pitanje finansiranja ostaje potpuno otvoreno. Javnost, kako navode, mora da zna ko će platiti prevoz, osiguranje, dnevnice nastavnika, eventualnu ishranu, ulaznice i druge troškove – roditelji, škole ili državni budžet.

Dodatno, period predviđen za posete, od 17. maja do 25. juna 2027. godine, poklapa se sa krajem školske godine, zaključivanjem ocena, maturskim i završnim aktivnostima i završetkom nastave za različite razrede srednjih škola.

Organizacije traže da Ministarstvo prosvete javno objavi stručno uputstvo najavljeno školama i da u njemu jasno odgovori da li je poseta obavezna ili dobrovoljna, po kojoj proceduri se organizuje, ko snosi troškove i kako će biti zaštićena prava učenika koji ne žele ili ne mogu da učestvuju.

“Školski kalendar mora da služi obrazovanju, a ne političkoj promociji. Učenici nisu statistika posećenosti, roditelji nisu skriveni finansijeri, a škole nisu logistički servis za posete izložbi, sa sumnjivom ekonomskom svrhom i zakonitošću”, zaključuje se u saopštenju.

Potpisnice:

Unija srednjoškolaca Srbije

Građanske inicijative

Krovna organizacija mladih Srbije

Mreža organizacija za decu Srbije

Gde su podaci o zlostavljanju i mučenju koje su počinili policijski službenici?

U izveštaju o radu Sektora unutrašnje kontrole MUP-a za 2025. godinu nije predstavljena struktura krivičnih prijava pokrenutih protiv policijskih službenika i drugih zaposlenih u ministarstvu. U izveštaju se navodi da se od 358 rasvetljenih krivičnih prijava, 170 odnosi na koruptivna krivična dela, a 188 na ostala krivična dela. Međutim, šta spada u ostala krivična dela nije navedeno, za razliku od 2024. godine kada je jasno obrazložena struktura ostalih krivičnih dela u koja spadaju i zlostavljanje i mučenje koje su počinili policijski službenici. Postavlja se pitanje zašto za 2025. godinu ovi podaci nisu prikazani?

Prošle godine zabeleženi su brojni primeri u kojima je policija koristila prekomernu silu prema građanima/kama, naročito tokom avgusta i  septembra meseca. 

Uznemirujući snimci došli su iz Valjeva 14. avgusta, kada je policija brutalno tukla građane koji su ležali na zemlji i nisu pružali nikakav otpor. Na snimcima smo videli kako veliki broj policajaca šutira i pendrecima udara i prebija građane koji leže na zemlji. U slučaju prebijanja jednog muškarca policajac ga je ciljano udarao u predeo između nogu, a na jednom videu se čuje policajac koji postavlja pitanje muškarcu kojeg udara “Jesi ti opozicionar?”. Forenzički pregledi 25 osoba ukazali su na stepen nasilja počinjen nad Valjevčanima te noći, ali i pored dokaza kažnjenih i dalje nema.

U centru Beograda, pripadnici Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata priveli su građane/ke, među kojima su bili i studenti/kinje i odveli ih u garažu Vlade Srbije. Prema navodima jedne od privedenih studentkinja, tadašnji komandant JZO ju je tukao i pretio silovanjem. O nasilnom ponašanju prilikom privođenja iste večeri od strane pripadnika JZO svedočio je i jedan student priveden bez ikakvog povoda. On je svedočio o batinama koje je dobio u garaži Vlade i pretnji od strane jednog policajca koji mu je rekao da “će ga upucati”. 

Javnost je šokirao i snimak iz Novog Sada na kome se vidi 15 mlađih muškaraca privedenih na protestu kako kleče vezani sa oslonjenim glavama na zid, dok iza njih stoje pripadnici Interventne jedinice policije. Među privedenima su bili i srednjoškolci. Više puta policija je primenjivala silu nad građanima/kama Novog Sada, a u intervencijama su upotrebljeni i suzavci i šok bombe. U jednoj od intervencija policije u tom gradu povređen je i stariji sugrađanin, nakon što ga je policajac gurnuo s leđa, a onda je stariji čovek pao i udario glavom o ivičnjak.

Spisak slučajeva policijske brutalnosti je dugačak, a ovo su samo neki od primera: 

• policajac koji zadaje više udaraca u glavu studentu iz Niša
• policajac koji pendrekom udara ženu na protestu u Beogradu
• nasilno prebijanje demonstranata koji leže na zemlji zabeleženo u Beogradu
• građani/ke Novog Sada su na protestu u septembru bili primorani da sat vremena leže na zemlji zbog čega je nekima od njih i pozlilo
• policija je tukla i 18-godišnjeg mladića iz Novog Pazara nakon što ga je privela bez ikakvog povoda
• krvavo lice studentkinje nakon intervencije policije na protestu u Beogradu

Jedino što nismo videli je da neko za svo ovo nasilje i brutalnost odgovara. 

Podsetimo, prema članu 137. Krivičnog zakonika: „Za krivično delo zlostavljanje i mučenje predviđena je kazna zatvora do jedne godine. Ukoliko se primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši, nezakonito kazni ili diskriminiše predviđena je kazna zatvora do pet godina. Ukoliko u ova dva slučaja delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine, odnosno do deset godina”, i pitamo SUK zašto krije podatke o pokrenutim postupcima za zlostavljanje i mučenje i nanošenje teških telesnih povreda? Da li su takvi postupci uopšte i pokretani ostaje nejasno, a SUK je dužan da pruži odgovore javnosti i svim žrtvama policijske brutalnosti ispoljene prema građanima/kama na protestima 2025. godine.  

Uprkos višegodišnjem ukazivanju organizacija civilnog društva i međunarodnih tela na slučajeve mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, prekoračenja policijskih ovlašćenja i nezakonite upotrebe sile, uz brojne javno dostupne dokaze i dokumentovane slučajeve, Sektor unutrašnje kontrole nije pokazao kapacitet niti spremnost da obezbedi delotvornu odgovornost policijskih službenika.

Zbog toga je novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predstavljao priliku da se otklone dugogodišnje slabosti sistema nadzora nad radom policije. Međutim, ta prilika je propuštena. Nacrt ne obezbeđuje ni stvarnu institucionalnu i operativnu nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, niti uspostavlja mehanizme koji bi garantovali njegovu samostalnost i efikasnost u ispitivanju navoda o nezakonitom postupanju policijskih službenika. Umesto jačanja odgovornosti i nezavisnog nadzora, predložena rešenja ostavljaju postojeće strukturne nedostatke netaknutim.

Izvor: TV Nova

7. jun 2026.

Na spisku stvari koje se očekuje da država uradi jeste i formiranje Saveta REM-a. Srbija nema Regulatorno telo za elektronske medije skoro dve godine. Posle više pokušaja, Skupština je izabrala osam članova Saveta, ali nije izabrala devetog među kandidatima albanskog i bošnjačkog Saveta nacionalnih manjina. Zbog toga je ponovljen proces izbora u toj kategoriji, a mesec dana nakon izbora ostavke su podneli Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković. Ostali izabrani članovi primaju platu, ali ne rade niti mogu da rade jer Savet nije formiran.

Šta je rešenje? Jedno je od pitanja za Maju Stojanović iz Građanskih inicijativa, koje su jedni od predlagača. Gostovanje pogledajte u video prilogu: