Аутор: Tijana Ilić

Izvor: N1info.rs

Visoki zvaničnik Evropske komisije Gert Jan Kopman, koji je zadužen za Plan rasta Zapadnog Balkana, danas je u Srbiji razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i predstavnicima civilnog sektora o obavezama koje Srbija treba da ispuni da bi mogla da nastavi sa svojim evropskim putem, odnosno otvaranjem Klastera 3, za šta je neophodno, kako je EU više puta ukazala, da Beograd usaglasi set tzv. Mrdićevih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, usvajanje preostalih zakona u skladu sa preporukama ODIHR o unapređenju izbornog procesa, kao i formiranje REM, koji nije konstituisan već 19 meseci.

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, na pitanje gde je zapeo poslednji pokušaj konstituisanja Saveta REM, ističe da bi svih devet njegovih članova trebalo da budu nezavisni, ali se u javnosti ustoličilo da su četiri nezavisna, četiri bliska državi i jedan iz Saveta nacionalnih manjina, međutim, da to sve zavisi od predlagača.

„Imamo neke predlagače, kao što je Udruženje elektronskih medija, koji jesu već pod kontrolom države, te iz tih oblasti nam dođu često ti kandidati koji su bliski vlastima, ali svih devet kandidata bi trebalo da budu nezavisni. Mi smo imali taj proces, on je trajao godinu i nešto dana prošle godine, i u tom procesu je izabrano devet kandidata. Došli smo do Skupštine i onda u Skupštini taj poslednji kandidat nije izabran baš zbog toga što je vlast zaključila da može da kontroliše samo četiri kandidata od svih tih kandidata“, pojašnjava Stojanović.

Dodaje da je vlast ponavljala proces za devetog kandidata (iz redova nacionalnih manjina) i za četiri nezavisna kandidata, koji su u međuvremenu rekli da u takvom REM neće da rade, „i mi sada oba procesa imamo zaustavljena, status je quo, ništa se nije dešavalo, zakon se i dalje krši zato što REM nemamo“.

Na pitanje da li deveto mesto pripada Nacionalnom savetu Mađara, kao što je tvrdio Savez vojvođanskih Mađara, Stojanović potvrđuje da to mesto pripada nacionalnim savetima, ali od procedure i od toga ko se odluči da kandiduje kandidata, zavisi ko će dobiti to mesto.

„U prvom procesu, koji je funkcionisao kako treba, imali smo Nacinalni savet Mađara, bošnjački i albanski, međutim, na kraju, pošto je mađarski kandidat bio preglasan, vlast je odlučila da i ne izabere kandidata u toj oblasti i tu je stala ta oblast“, navodi ona.

Dodaje da nije kršenje zakona to što jedan kandidat nije izbaran, ali način na koji je vođen proces do izbora kandidata, ukazuje, nije bio u skladu sa zakonom i „zato je postavljeno to veliko pitanje zašto nemamo i devetog kandidata“.

Prema njenim rečima, ne postoji nikakva spremnost ni civilnog društva, ni univerziteta, ni svih ostalih predlagača ga učestvuju u još jednom novom procesu.

„Mi moramo da nađemo rešenje kako da se primeni zakon u ovom procesu. Nažalost, mislim da mi i Evropska unija imamo isti pogled na to kako se primenjuje zakon, međutim vlast pokušava da nađe neke rupe i do sada nismo uspeli da nađemo zajednički jezik o tome da se zakon primeni“, ističe.

Ključna politička volja

Smatra da je ključno da li vlast ima političku volju da se oformi nezavisni savet REM.

„Ono što mene tu malo plaši jeste da i posle Tivta i posle tih nekih konkretnih zahteva koje je država Srbija dobila od Evropske unije, da je predsednik opet izjavljivao da on neće da dozvoli da izgubi većinu u REM, što ne znači ništa, jer je REM ceo nezavisan, i tu je, u stvari, to pitanje da li je ovo pravi trenutak i da li je ovo neki trenutak gde će vlast promeniti političku volju kako bi dobila otvaranje Klastera 3, koji nije samo za vlast, nego je za državljane Srbije“, ukazuje Stojanović i dodaje da EU poručuje da ukoliko se ne primeni zakon nema otvaranja Klastera 3.

Navodi da je ovaj voz (proširenja) veoma važan.

„Mislim da je to ključno, da sad taj voz veoma brzo ide bez nas i postoji prilika za ovu vlast da izabere REM, da sredi zakone o pravosuđu, da ima neka tri-četiri koraka koji će pokazati da li država Srbija, ja verujem da država Srbija hoće u Evropsku uniju, nego da li vlast koja vodi ovu državu u ovom trenutku želi da napravi te korake ili ne“, ocenjuje Stojanović.

A na to kako tumači Vučićevu izjavu da nema nijedne zemlje u kojoj vlast prepušta jedno tako važno telo poput REM onima koji nisu pobedili na izborima, ona kaže da je to stručno telo, i da to nema veze sa onim ko je pobedio ili nije.

„Niko ko je učestvovao na izborima se ne nalazi u tom telu ni u jednoj zemlji. Jeste tačno da je ovo naše telo ekstremno regulisano tako da bude ekstremno nezavisno zbog političke situacije, i to je zakon koji je naša država donela. To je opet na pritisak i civilnog sektora i Evropske unije da mi moramo da imamo takvo rešenje, jer nismo u stanju da imamo drugačije rešenje koje bi obezbedilo nezavisnost ovog tela“, navodi.

A upitana da prokomentariše Vučićevu izjavu da ne vidi kako stvar sa REM može da se reši i da li ona vidi rešenje, ona kaže da „ako spojimo ta dva dela njegovih rečenica u kojima kaže – ‘ja neću nezavisan REM i ja ne vidim kako ovo da se reši’, meni je to veoma logično“.

„Onda ni ja ne vidim kako da se reši, jer tu mora da bude politička volja vlasti, to jest da sada kažemo konkretno – Skupštine i vladajuće većine koja je SNS većina, da se jednostavno dođe do rešenja. Ukoliko se ta politička volja promeni, u smislu da vlast shvati da je ovoj državi neophodan i samoj vlasti taj nezavisan REM, kako bi kontrolisao medijsku scenu, davao dozvole i ostale stvari, tu se otvara prozor za moguća rešenja, koja su naravno u skladu sa zakonom“, poručuje Stojanović.

Međutim, ističe, čak i ako Savet REM bude formiran, „ne može preko kolena ništa da donosi“.

„Ako hoćemo da radi po zakonu, tu postoje procedure, postoje opomene medijima, postoji rok za medije da promene svoju politiku i sve ostalo, tako da budemo veoma jasni, ni u ovom trenutku da mi sad, danas, dobijemo nezavisan REM, on ne može preko noći da zatvori medije, da reguliše cenu i sve ostalo“, ističe.

Dodaje da tu ima i drugih problema, poput isticanja mandata upravnih odbora RTS i RTV, što ocenjuje kao veliku stvar.

„Ti upravni odbori biraju urednika i utiču na uređivačku politiku. To je neka stvar koja nam sad dolazi vremenski. Ostalo su davanje dozvola medijima. Mi sada u ovom trenutku od 313 radija i televizija koji terestrijalno emituju svoj program, dakle, od 313 – 192 nemaju dozvolu. Znači, mi sad, u ovom ogromnom haosu kada kada REM ne postoji, mi imamo scenu koja je potpuno bez ikakvih pravila, to je bukvalno cirkus na medijskoj sceni“, zaključuje.

Celo gostovanje pogledajte u video prilogu:

Organizacije civilnog društva izrazile su zabrinutost zbog odredbe školskog kalendara za srednje škole za školsku 2026/2027. godinu, kojom se predviđa jednodnevna poseta učenika specijalizovanoj izložbi “EXPO 2027 Beograd”.

U Pravilniku o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada srednjih škola navedeno je da će škole godišnjim planom rada predvideti jednodnevnu posetu učenika izložbi EXPO 2027, u periodu od 17. maja do 25. juna 2027. godine. Nakon reakcija javnosti, Ministarstvo prosvete saopštilo je da je reč o “mogućnosti studijske posete”, a ne o obavezi.

Organizacije upozoravaju da takvo pojašnjenje nije dovoljno, jer saopštenje Ministarstva ne može zameniti jasnoću propisa.

“Ako je reč samo o mogućnosti, zašto je u pravilniku korišćena formulacija da će škola godišnjim planom rada predvideti ovu posetu? Škole, roditelji, nastavnici i učenici moraju znati da li se ova aktivnost planira kao obavezna, dobrovoljna, nastavna, vannastavna ili fakultativna”, navodi se u saopštenju.

Potpisnice saopštenja ističu da Ministarstvo mora da objasni po kom pravnom osnovu se poseta EXPO-u uvodi u godišnje planove rada škola, ko donosi odluku o njenoj realizaciji, da li će biti potrebna saglasnost roditelja i da li učenici mogu da ne učestvuju bez posledica.

Posebno se ukazuje na to da Ministarstvo ovu aktivnost naziva “studijskom posetom”, ali da nije jasno koji se konkretni obrazovni ciljevi i ishodi njome ostvaruju, niti zašto je baš EXPO prepoznat kao aktivnost od obrazovnog značaja za sve škole.

“Nije sporno da škole mogu organizovati različite oblike obrazovno-vaspitnog rada van škole. Sporno je da se aktivnost koja uključuje organizovani odlazak učenika van škole uvodi bez jasnog odgovora na pitanja ko odlučuje, ko plaća, ko odgovara za bezbednost i koja prava imaju roditelji i učenici”, poručuju organizacije.

One upozoravaju i da pitanje finansiranja ostaje potpuno otvoreno. Javnost, kako navode, mora da zna ko će platiti prevoz, osiguranje, dnevnice nastavnika, eventualnu ishranu, ulaznice i druge troškove – roditelji, škole ili državni budžet.

Dodatno, period predviđen za posete, od 17. maja do 25. juna 2027. godine, poklapa se sa krajem školske godine, zaključivanjem ocena, maturskim i završnim aktivnostima i završetkom nastave za različite razrede srednjih škola.

Organizacije traže da Ministarstvo prosvete javno objavi stručno uputstvo najavljeno školama i da u njemu jasno odgovori da li je poseta obavezna ili dobrovoljna, po kojoj proceduri se organizuje, ko snosi troškove i kako će biti zaštićena prava učenika koji ne žele ili ne mogu da učestvuju.

“Školski kalendar mora da služi obrazovanju, a ne političkoj promociji. Učenici nisu statistika posećenosti, roditelji nisu skriveni finansijeri, a škole nisu logistički servis za posete izložbi, sa sumnjivom ekonomskom svrhom i zakonitošću”, zaključuje se u saopštenju.

Potpisnice:

Unija srednjoškolaca Srbije

Građanske inicijative

Krovna organizacija mladih Srbije

Mreža organizacija za decu Srbije

Gde su podaci o zlostavljanju i mučenju koje su počinili policijski službenici?

U izveštaju o radu Sektora unutrašnje kontrole MUP-a za 2025. godinu nije predstavljena struktura krivičnih prijava pokrenutih protiv policijskih službenika i drugih zaposlenih u ministarstvu. U izveštaju se navodi da se od 358 rasvetljenih krivičnih prijava, 170 odnosi na koruptivna krivična dela, a 188 na ostala krivična dela. Međutim, šta spada u ostala krivična dela nije navedeno, za razliku od 2024. godine kada je jasno obrazložena struktura ostalih krivičnih dela u koja spadaju i zlostavljanje i mučenje koje su počinili policijski službenici. Postavlja se pitanje zašto za 2025. godinu ovi podaci nisu prikazani?

Prošle godine zabeleženi su brojni primeri u kojima je policija koristila prekomernu silu prema građanima/kama, naročito tokom avgusta i  septembra meseca. 

Uznemirujući snimci došli su iz Valjeva 14. avgusta, kada je policija brutalno tukla građane koji su ležali na zemlji i nisu pružali nikakav otpor. Na snimcima smo videli kako veliki broj policajaca šutira i pendrecima udara i prebija građane koji leže na zemlji. U slučaju prebijanja jednog muškarca policajac ga je ciljano udarao u predeo između nogu, a na jednom videu se čuje policajac koji postavlja pitanje muškarcu kojeg udara “Jesi ti opozicionar?”. Forenzički pregledi 25 osoba ukazali su na stepen nasilja počinjen nad Valjevčanima te noći, ali i pored dokaza kažnjenih i dalje nema.

U centru Beograda, pripadnici Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata priveli su građane/ke, među kojima su bili i studenti/kinje i odveli ih u garažu Vlade Srbije. Prema navodima jedne od privedenih studentkinja, tadašnji komandant JZO ju je tukao i pretio silovanjem. O nasilnom ponašanju prilikom privođenja iste večeri od strane pripadnika JZO svedočio je i jedan student priveden bez ikakvog povoda. On je svedočio o batinama koje je dobio u garaži Vlade i pretnji od strane jednog policajca koji mu je rekao da “će ga upucati”. 

Javnost je šokirao i snimak iz Novog Sada na kome se vidi 15 mlađih muškaraca privedenih na protestu kako kleče vezani sa oslonjenim glavama na zid, dok iza njih stoje pripadnici Interventne jedinice policije. Među privedenima su bili i srednjoškolci. Više puta policija je primenjivala silu nad građanima/kama Novog Sada, a u intervencijama su upotrebljeni i suzavci i šok bombe. U jednoj od intervencija policije u tom gradu povređen je i stariji sugrađanin, nakon što ga je policajac gurnuo s leđa, a onda je stariji čovek pao i udario glavom o ivičnjak.

Spisak slučajeva policijske brutalnosti je dugačak, a ovo su samo neki od primera: 

• policajac koji zadaje više udaraca u glavu studentu iz Niša
• policajac koji pendrekom udara ženu na protestu u Beogradu
• nasilno prebijanje demonstranata koji leže na zemlji zabeleženo u Beogradu
• građani/ke Novog Sada su na protestu u septembru bili primorani da sat vremena leže na zemlji zbog čega je nekima od njih i pozlilo
• policija je tukla i 18-godišnjeg mladića iz Novog Pazara nakon što ga je privela bez ikakvog povoda
• krvavo lice studentkinje nakon intervencije policije na protestu u Beogradu

Jedino što nismo videli je da neko za svo ovo nasilje i brutalnost odgovara. 

Podsetimo, prema članu 137. Krivičnog zakonika: „Za krivično delo zlostavljanje i mučenje predviđena je kazna zatvora do jedne godine. Ukoliko se primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši, nezakonito kazni ili diskriminiše predviđena je kazna zatvora do pet godina. Ukoliko u ova dva slučaja delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine, odnosno do deset godina”, i pitamo SUK zašto krije podatke o pokrenutim postupcima za zlostavljanje i mučenje i nanošenje teških telesnih povreda? Da li su takvi postupci uopšte i pokretani ostaje nejasno, a SUK je dužan da pruži odgovore javnosti i svim žrtvama policijske brutalnosti ispoljene prema građanima/kama na protestima 2025. godine.  

Uprkos višegodišnjem ukazivanju organizacija civilnog društva i međunarodnih tela na slučajeve mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, prekoračenja policijskih ovlašćenja i nezakonite upotrebe sile, uz brojne javno dostupne dokaze i dokumentovane slučajeve, Sektor unutrašnje kontrole nije pokazao kapacitet niti spremnost da obezbedi delotvornu odgovornost policijskih službenika.

Zbog toga je novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predstavljao priliku da se otklone dugogodišnje slabosti sistema nadzora nad radom policije. Međutim, ta prilika je propuštena. Nacrt ne obezbeđuje ni stvarnu institucionalnu i operativnu nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, niti uspostavlja mehanizme koji bi garantovali njegovu samostalnost i efikasnost u ispitivanju navoda o nezakonitom postupanju policijskih službenika. Umesto jačanja odgovornosti i nezavisnog nadzora, predložena rešenja ostavljaju postojeće strukturne nedostatke netaknutim.

Izvor: TV Nova

7. jun 2026.

Na spisku stvari koje se očekuje da država uradi jeste i formiranje Saveta REM-a. Srbija nema Regulatorno telo za elektronske medije skoro dve godine. Posle više pokušaja, Skupština je izabrala osam članova Saveta, ali nije izabrala devetog među kandidatima albanskog i bošnjačkog Saveta nacionalnih manjina. Zbog toga je ponovljen proces izbora u toj kategoriji, a mesec dana nakon izbora ostavke su podneli Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković. Ostali izabrani članovi primaju platu, ali ne rade niti mogu da rade jer Savet nije formiran.

Šta je rešenje? Jedno je od pitanja za Maju Stojanović iz Građanskih inicijativa, koje su jedni od predlagača. Gostovanje pogledajte u video prilogu: