Аутор: Tijana Ilić

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a izražava ozbiljnu zabrinutost povodom presude Drugog osnovnog suda u Beogradu kojom je Slavko Ćuruvija fondacija obavezana da Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku isplati ukupno 1.035.000 dinara, nakon što su bivši pripadnici Državne bezbednosti tužili Fondaciju zbog saopštenja u kojem je izraženo nezadovoljstvo pravosnažnom oslobađajućom presudom Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Radonjić, Romić i Kurak, koji su najpre bili osuđeni, a zatim pravosnažno oslobođeni u postupku koji se vodio u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, pokrenuli su postupke protiv Fondacije zbog njenog javnog reagovanja na odluku suda. Prema presudi, Fondacija treba da isplati svakom od tužilaca po 200.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete „zbog duševnih bolova prouzrokovanih povredom časti i ugleda“, kao i 320.000 dinara na ime troškova parničnog postupka, 90.000 dinara za sudske takse i dodatnih 25.000 dinara Kuraku za troškove parničnog postupka.

Nacionalna radna grupa smatra da je ovaj slučaj školski primer SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća javnosti, čiji cilj nije zaštita prava, već zastrašivanje, finansijsko iscrpljivanje i odvraćanje organizacija, novinara, aktivista i drugih aktera od javnog govora o temama od nesumnjivog javnog interesa.

Ubistvo Slavka Ćuruvije jedno je od najvažnijih nerazrešenih pitanja za slobodu medija, vladavinu prava i demokratsko društvo u Srbiji. Javna debata o sudskom postupku za ubistvo novinara, postupanju institucija i odgovornosti države ne sme biti tretirana kao nedozvoljen napad na čast i ugled, već kao legitimno učešće u raspravi od najvišeg javnog značaja.

Posebno je važno ukazati na činjenicu da je u međuvremenu Vrhovni sud utvrdio da su u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije postojale bitne povrede odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenih, bivših pripadnika državne bezbednosti koji su tužili Fondaciju zbog reakcije na oslobađajuću presudu. Međutim, zbog pravnih ograničenja suđenje ne može biti ponovljeno. Time je dodatno potvrđeno da je javna kritika oslobađajuće presude bila zasnovana na pitanju od nesporne važnosti za javnost.

Podsećamo da je suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo 2015. godine, a da je prvostepeni sud dva puta doneo presudu kojom su četvorica optuženih osuđena na ukupno 100 godina zatvora. Poslednjom odlukom Apelacioni sud ih je oslobodio, čime je ovaj slučaj, uprkos višegodišnjem sudskom postupku, ostao bez pravde za ubijenog novinara i njegovu porodicu.

Evropski standardi jasno prepoznaju SLAPP postupke kao ozbiljnu pretnju slobodi izražavanja, medijskim slobodama i pravu građana da budu informisani. Anti-SLAPP Direktiva Evropske unije predviđa procesne zaštitne mehanizme za osobe i organizacije koje govore o pitanjima od javnog interesa, uključujući mogućnost ranog odbacivanja neosnovanih tužbi, naknadu troškova i druge mere protiv zloupotrebe postupka.

Savet Evrope je takođe usvojio preporuke za države članice da razviju efikasne mehanizme za sprečavanje i sankcionisanje SLAPP postupaka, uz posebnu zaštitu novinara, medija, organizacija civilnog društva i drugih javnih „čuvara demokratije“.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a upozorava da ovakve presude direktno sužavaju prostor za javnu debatu i ohrabruju dalje korišćenje pravosuđa kao instrumenta pritiska.

Nacionalna radna grupa poziva sudove da u postupcima koji se odnose na javnu debatu dosledno primenjuju standarde Evropskog suda za ljudska prava o slobodi izražavanja. Ukazujemo na važnost da sudovi u ovakvim postupcima dosledno primenjuju standarde slobode izražavanja i prepoznavanja legitimne javne kritike. Takođe ukazujemo da domaći pravni okvir već sadrži procesne mehanizme za sprečavanje zloupotrebe prava na sudsku zaštitu i vođenja postupaka koji mogu imati odvraćajući efekat na slobodu izražavanja, te da je njihova dosledna primena od posebnog značaja.

Javnost ima pravo da zna kako su institucije postupale u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Svako kažnjavanje takvog govora predstavlja opasan presedan i direktan udar na slobodu izražavanja, medijske slobode i demokratsku kontrolu institucija.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a

Beč, 11. maj 2026.

Digitalne pretnje građanskom prostoru više nisu apstraktni rizici, već realnost sa kojom se sve češće suočavaju branitelji ljudskih prava, novinari i aktivisti u Srbiji, poručio je Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa na Dopunskom sastanku o ljudskoj dimenziji u organizaciji Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, održanom u Beču.

„Branitelji ljudskih prava sve češće se suočavaju sa digitalnim nadzorom i javnim zastrašivanjem sa ciljem ućutkivanja kritičkih glasova. Posebno zabrinjavaju dokumentovani slučajevi koji uključuju veoma invazivne tehnologije nadzora, uključujući „zero click“ softver – špijunski softver koji može da pristupi mobilnim telefonima ljudi bez ikakve radnje korisnika, kao i forenzičke alate za otključavanje telefona u policijskim stanicama i mnoge druge, kako je navedeno u izveštaju međunarodne organizacije Amnesty International „Digitalni zatvor“ o Srbiji iz 2024. godine“, rekao je Jovanović.

Kako je naveo, u Srbiji i širom regiona, digitalni nadzor često prevazilazi onlajn sferu. Privatna komunikacija i lični podaci često se pojavljuju u provladinim tabloidima i koordinisanim medijskim napadima usmerenim na istraživačke novinare, aktiviste i kritičare vlasti.

„Mnogi akteri civilnog društva iz Srbije, mnogi od njih prisutni u ovoj sali, sve više deluju uz pretpostavku da njihova komunikacija može biti nadgledana, procurela i zloupotrebljena protiv njih“, rekao je Jovanović.

On je upozorio i da tehnologije nadzora utiču na ostvarivanje prava na mirno okupljanje, jer upotreba špijunskih softvera i digitalnog nadzora tokom protesta može obeshrabriti građane da učestvuju i dodatno potkopati demokratsko angažovanje.

Posebno je ukazano na to da su novinarke i braniteljke ljudskih prava izložene rodno zasnovanom onlajn nasilju i koordinisanim digitalnim napadima.

„Građanske inicijative pozivaju države učesnice OEBS-a da obezbede stroge pravne garancije, nezavisan nadzor, transparentnost i efikasne pravne mehanizme u vezi sa upotrebom tehnologija nadzora. Tamo gde ozbiljne optužbe ostaju nedovoljno istražene na nacionalnom nivou, što je slučaj u Srbiji, države učesnice trebalo bi u većoj meri da koriste postojeće mehanizme ljudske dimenzije“, poručio je Jovanović.

Obraćanje pogledajte u video prilogu: